Karcinom prostate i uticaj vožnje bicikla na njegovu pojavu

Ovih dana se na nekoliko domaćih i stranih portala mogla naći vijest da muškarci koji voze bicikl više od 9 sati nedjeljno imaju povećan rizik od karcinoma prostate. S tim u vezi, odlučio sam da malo „kopam“ po internetu i vidim o čemu se stvarno radi. Naučni rad na ovu temu su objavili istraživači sa „University College London“, a objavljen je u „Journal of Men’s Health”. Naučnici sa ovog univerziteta su istraživali da li učestala vožnja bicikla ima uticaja na infertilitet, erektilnu disfunkciju (impotenciju) i na karcinom prostate. Ovdje ću se u jednom dijelu osvrnuti na ovo istraživanje, a u drugom dijelu ovog blog članka ću napisati neke važne informacije o karcinomu prostate koje bi svaki muškarac trebalo da zna.

O kakvom se istraživanju radi?

Istraživači su se odlučili za studiju presjeka. Ovakve studije karakteriše kratko vrijeme izvođenja, jeftine su i može se raditi uzorak opšte populacije, ali, sa druge strane, teško je odrediti smjer uzročno-posledične veze, a i dobijena veza ne mora da bude tačna. Ovakve studije se npr. koriste za utvrđivanje veze između aerozagađenja i hroničnih respiratornih oboljenja, konzumiranja soli i hipertenzije, i sl. Ukratko, ovakve studije su korisne da se utvrdi, koliko učestalo je određeno stanje/bolest u opštoj populaciji, pa se još nazivaju i studije prevalnce.

            U ovom istraživanju je učestvovalo 5282 biciklista, od onih koji bicikl koriste za neke kraće distance (do posla, škole i sl.) do amaterskih trkača,i trajalo je od oktobra 2012. do jula 2013.

            Učesnici u ovom istraživanju su odgovorili na nekoliko pitanja:

• Demografska: godine, pol, obrazovanje;
• Podaci o korišćenju bicikla: koliko godina koriste bicikl, koliko prosječno voze nedjeljno, vrijeme, brzina i najbolje vrijeme za određene distance;

o   < 3,75 sati nedjeljno,

o   3,76- 5,75 sati nedjeljno,

o   5,76- 8,5 sati nedjeljno,

o   > 8,5 sati nedjeljno,

• Tjelesne mjere: težina, visina, puls u stanju mirovanja;
• Podaci  o uzimanju alkohola i cigareta;
• Podaci o bolestima: kardiovaskularnim (infarkt miokarda, moždani udar), o malignim tumorima, visokom pritisku, holesterolu ili dijabetesu;
• Druge fizičke aktivnosti, pored biciklizma;
• Podaci o eventualnoj erektilnoj disfunkciji u poslednjih 5 godina, infertilitetu ili karcinomu prostate.

Istraživači su posebno analizirali one starije od 50 godina, s obirom da mali procenat dijagnostikovanih karcinoma prostate spada na mlađe od 50 godina.

Rezultati istraživanja

1. Nije dokazana veza između vožnje bicikla i erektilne disfunkcije.
2. Takođe, nema linearne veze između vožnje bicikla i infertiliteta, štaviše- vožnja bicikla između 3,76 i 5,75 sati nedjeljno smanjuje rizik od infertiliteta
3. Postoji određena povezanost između vožnje bicikla i karcinoma prostate, i taj odnos u zavisnosti od vremena koje se provodi u vožnji izgleda ovako:
1. Od 3,76- 5,75 sati nedjeljno- unakrsni odnos je 2.94
2. Od 5,76- 8,5  sati nedjeljno-  unakrsni odnos je 2.89
3. Preko 8,5 sati nedjeljno- unakrsni odnos je 6.14.

* Unakrsni odnos definiše se kao odnos između verovatnoće uspjeha prema vjerovatnoći neuspjeha. Unakrsni odnos uzima vrijednosti između 0 i beskonačnosti. Što je veća vrijednost unakrsnog odnosa jača je povezanost između bolesti koja se ispituje i ekpozicije faktoru rizika.

Međutim, kako navodi jedan od istraživača, Dr Mark Hamer sa University College London, ovi podaci ne moraju biti u potpunosti vjerodostojni. Ovakav rezultat može biti usled toga što su ovi ljudi savjesniji po pitanju svog zdravlja, te s toga imaju i veću vjerovatnoću da im se na vrijeme otkrije bolest. Dr Hamer takođe skreće pažnju na to da se značajno povećan rizik od karcinoma vezuje za one muškarce koji voze preko 9 sati nedjeljno, a kojih je bilo malo u ovom istraživanju, tako da su potrebna dalja i veća istraživanja.

Nedostaci istraživanja

Ovakva vrsta studije ne pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između vožnje bicikla i karcinoma prostate. Za takve zaključke potrebno je da se uradi nasumična kontrolisana studija. Postoje i drugi nedostaci ovog istraživanja, koje bi trebalo pomenuti:Nije postojala kontrolna grupa – osobe  koje imaju slične karateristike, a koje nijesu biciklisti;

• Nije postojala kontrolna grupa – osobe  koje imaju slične karateristike, a koje nijesu biciklisti;
• Studija je trajala kratko, tako da se mogu kod istih ljudi očekivati različiti rezultati, u zavisnosti od perioda godine;
• Podatke o vremenu provedenom u vožnji bicikla su dali sami učesnici, tako da i ti podaci ne moraju biti egzaktni;
• Podaci su prikupljeni putem interneta, tako da nije postojala mogućnost uzimanja detaljne anamneze od strane ljekara, niti kliničkog pregleda;
• Nedovoljan uzorak: od 5282 ispitivanih, 42 ispitanika je imalo karcinom prostate, i manje od 42 je bilo starosti preko 50 godina.

Kad se sve uzme u obzir, mjesta panici nema. Kao što sam ranije naveo, direktna uzročno-posljedična veza nije dokazana (sa čime su saglasni i sami istraživači). Osim toga, vožnja bicikla ima povoljan uticaj na neka druga oboljenja: smanjen rizik od dijabetesa tip 2, bolesti srca i moždanog udara (o tome detaljnije možda nekom drugom prilikom).

Ukratko o kracinomu prostate, ranom otkrivanju i prevenciji

Polazeći od one maksime „bolje spriječiti, nego liječiti“, navešću ovdje neke osnovne informacije o karcinomu prostate.

Pojava karcinoma prostate prije 45. godine je rijetkost, ali nakon 50. godine učestalost značajno raste. U ranom stadijumu bolesti muškarac ne osjeća nikakve simptome. Simptomi se javljaju tek kada se tumor toliko uveća da počne da vrši pritisak na mokraćni kanal koji prolazi kroz prostatu. I kod dobroćudnog uvećanja prostate (hiperplazije), i kod karcinoma, simptomi su slični. 

Obratite pažnju na:

• Otežano mokrenje i bolove pri mokrenju;
• Poremećaj učestalosti mokrenja (češće mokrenje, naročito noću);
• Krv u mokraći;
• Impotencija i bolna ejakulacija;
• Bolovi po tijelu (posebno u kostima);
• Bolovi u donjem djelu leđa ili u predjelu polnih organa;

Skrining

Skrining predstavlja otkrivanje neprepoznatljivih oblika poremećaja zdravlja, uz pomoć lako i brzo primjenjivih postupaka. Njime se obuhvataju zdrave osobe, sa ciljem što ranijeg otkrivanja bolesti na čiji se tok može uticati. Otkrivanje malignih tumora u početnom stadijumu, prije nego što se jave prvi simptomi, ima višestruki značaj: terapija je po pravilu uspješnija, mogućnost liječenja je veća, a rizik od umiranja manji.

Skrining karcinoma prostate obuhvata:

• digitorektalni pregled – pregled prostate prstom kroz debelo crijevo;
• mjerenje PSA (prostatični specifični antigen) i slobodne frakcije PSA- mjeri se iz krvi;
• transrektalni ultrazvuk (TRUS)- sprovodi se ako se sumnja na postojanje bolesti, nakon digitorektalnog pregleda. Pregled nije bolan i kratko traje;
• Biopsija prostate
  

plava vrpca je simbol borbe protiv karcinoma prostate

Svi muškarci stariji od 50 godina, jednom godišnje bi trebalo da urade digitorektalni pregled i odrede nivo PSA u krvi. Muškarcima sa pozitivnom porodičnom anamnezom (otac, stric ili brat su imali karcinom prostate, ili se u porodici javljao karcinom dojke po majčinoj liniji), preporučuje se raniji urološki pregled- od 45. godine života.

Što se tiče liječenja, na raspolaganju nam stoji:

• Operativno liječenje (radikalna prostatektomija);
• Liječenje zračenjem (radioterapija);
• Hormonalna terapija.

Prevencija

 U prevenciji karcinoma prostate jedini bitan faktor na koji se može zaista uticati jeste pravilna ishrana. Potrebno je smanjiti unos crvenog mesa, koji sadrži zasićene masnoće, masnih mliječnih proizvoda i žumanca. Dokazano je da redovno konzumiranje jagoda ili pak paradajza (u bilo kom obliku: svježe, sok, sos, kečap itd.) smanjuju rizik od nastanka karcinoma prostate. Poslije 25. godine života treba uzimati preparate sa selenom (najmanje 200 mcg/dan) i vitaminom E (oko 270 mg), i to zajedno, jer oni u takvoj kombinaciji smanjuju rizik od nastanka karcinoma prostate (preporuke Ministarstva zdravlja Crne Gore).

Preuzeto sa sajta: 

zdravstvenaedukacija

Kako odrzavati svoj bicikl

Uskoro...

Biciklizam

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija:

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeći bicikl
Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli. Vise o ovim kategorijama nacicete na ovom postu .

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Sadržaj
1 Istorija biciklizma u Srbiji
2 Rekreativni i sportski biciklizam
3 Literatura
4 Spoljašnje veze
Istorija biciklizma u Srbiji
Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Rekreativni i sportski biciklizam
Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo viskoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Literatura
Deo „Istorija biciklizma u Srbiji“, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Nesto oko popravke bicikla, istrosenosti delova i odrzavanja iste

Posto sam video da puno ljudi trazi savete oko nekih delova, oko istrosenosti, dotrajalosti, promeni nekih delova i tome slicno, resio sam da napravim ovaj post. Da malo koliko toliko olaksam taj problem.

Pa da pocnem. Prvo sto cu reci ovde je to kako se skidaju pedale posto puno ljudi, a i ja zaborave na koju se stranu koja pedala odsrafuje, zbog kontra navoja, ili "loze" kako se u narodu popularnije kaze.


Ako neko ne vidi lepo, pise "Prema guvernalu se srafi" , a kontra odsrafljuje, to vazi sa bilo koje strane da gledate biciklu.
Ovo su neki po meni od osnovnih delova kod bicikle:


Ili mozda ova slika vise govori:

Uskoro dopuna teksta...

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste - Biciklisticke trke

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste

Pažnja posvećena ishrani i hidrataciji je integralna komponenta treninga i strategije za vožnju ili trku čime dajete sebi šansu da budete najbolji na biciklu. Ukoliko pristupite treningu ili trci nedovoljno hidrirani ili "napunjeni", dolazi do dehidratacije i pada energije, i sve što možete je da se "dovučete" do finiša

Ali ukoliko imate dobru strategiju punjenja i dobru hidrataciju pre i u toku vožnje-trke, vaš potencijal dovešćete do maksimuma.

Fizički izazov

U biciklizmu gubitak putem znoja može biti ogroman i rezerve energije u mišićima mogu biti ispražnjene. Oporavak između treninga, vožnji, trka je esencijalan i rehidratacija i dopuna energije u toku dugih vožnji je neophodna za izdržljivost i otklanjanje umora. Da biste dostigli vaše najbolje na bajku trebalo bi da ostanete hidrirani i napunjeni koliko god možete. Neadekvatna pažnja na ove faktore može smanjiti performanse.

Srećom, možete povećati izdržljivost i smanjiti umor imajući dobro osmišljen i sproveden plan ishrane.

Ključni principi sportske ishrane

Tri najvažnija principa nutritivne strategije u biciklizmu su hidratacija, obezbeđivanje "goriva" za mišiće i oporavak nakon treninga ili takmičenja. Pridržavajući se ovih principa izvućićete maksimum iz vaših treninga i osiguraćete dostizanje najboljeg na bajku u toku teških vožnji ili trka.


Hidratacija

Dehidratacija najviše doprinosi umoru pri treningu ili trci. Kontrahovanje mišića nogu proizvodi snagu neophodnu za pedaliranje i kretanje. Ovi mišići takođe proizvode mnogo unutrašnje toplote u toku procesa. Znojenje je prirodan mehanizam tela za termoregulaciju, kako bi se izbeglo pregrevanje, ali u isto vreme se gube i tečnost i elektroliti - natrijum koji je neophodan da ostanete hidrirani.  Dehidratacija ima uticaj na performanse kada dođe do gubitka od samo 2% telesne težine.

Za biciklistu teškog 68 kg 2% gubitka težine je nekih 1,4 kilograma. Vožnja, posebno pri toploti i visokoj vlažnosti vazduha može lako da rezultuje gubitkom tečnosti više od 2%. I kada ste dehidrirani, vaše srce treba da radi jače i vaša telesna temperatura se podiže. Ovo čini svaki okret pedale težim. Strmi uspon se čini još strmijim a dugačak ravan put kao da nema kraja. Dehidratacija dovodi do toga da morate da prekinete trening ili da završite trku pre vremena. Dehidratacija takođe ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje.

Da biste izbegli dehidrataciju, treba da nadoknadite tečnosti i natrijum koji se gubi putem znojenja. Žeđ se javlja tek kasnije, kada je već nastupila dehidratacija i njene posledice. Dehidratacija se može izbeći dobrim hidriranjem pre u toku i nakon treninga. Konzumirajte 400-600 ml vode ili sportkih pića 2-3 sata pre trke ili treninga. Hidrirajte se i pre treninga ili u toku zagrevanja. Pijte najmanje još 240 ml ili 8 gutljaja posebno ako su uslovi visokih temperatura ili vlažnosti. Kontrola boje urina može biti indikator hidratacije.

Punjenje

gelPrimarno gorivo u toku treninga ili trke je kombinacija ugljenih hidrata i masti. U najboljem slučaju imamo oko 2000 kalorija raspoloživih iz ugljenih hidrata. Ovi hidrati su u telu prisutni u dve forme: glukoza koja cirkuliše u krvotoku i glikogen - skladišten u jetri i u mišićima.  Samo jedan duži trening može da isprazni rezerve hidrata. Veoma je važno brzo nadoknaditi glikogenske rezerve odmah nakon treninga. Kada se ove rezerve u toku treninga isprazne, telo se prebacuje na glikogen iz jetre kako bi se održao nivo glukoze u krvi. Ali jednom kada se i one isprazne, nastupa umor i ostajete bez goriva. Primorani ste da usporite ili čak stanete.

Zaključak je da je bitno da započnete trening ili trku sa potpuno obnovljenim rezervama. A ujedno da unosite hidrate i u toku dugih vožnji.

Oporavak

Ne samo da će trening ili trka isprazniti rezerve glikogena, dolazi i do oštećenja mišićnih vlakana kojima treba oporavak. Ako trenirate sa opterećenjem, stimulišete mišiće da se adaptiraju na povećano opterećenje. Takođe gubite znojenjem tečnosti i elektrolite. Oporavak je proces dopune glikogenskih rezervi, obnove, regeneracije i izgradnje mišićnog tkiva, i rehidratacije nakon treninga ili takmičenja. U toku oporavka postižete rezultate i pripremate se za naredni trening. Vaše telo je spremno da započne sa oporavkom čim završite trening ili trku, ali ovaj proces ne započinje dok ne obezbedite telu ključne nutrijente

Pražnjenje glikogena dovodi do teških nogu, i niski nivo šećera u krvi dovodi do umora. Izbegnite oba punjenjem hidratima i hidratacijom pre i u toku vožnje, ne čekajte da se rezerve glikogena isprazne i da dođe do pada šećera. Trebalo bi da konzumirate 30-60 g ugljenih hidrata po satu treninga od 1-2 sata ili 45-90 g ugljenih hidrata po satu za trening duži od 2 sata. Ako koristite gelove budite sigurni da imaju i natrijuma pored hidrata. Ovi gelovi se mogu konzumirati svakih 20-45 minuta u toku vežbanja zajedno sa vodom, i pružaju ugljene hidrate i natrijum. Na tržištu postoji mnogo energetskih barova koji su bogati hidratima.

U biciklizmu, praktičnost je bitna, jer većina hrane završi u dresu. Tako da su gelovi, barovi najpraktičnija opcija.

Delovi ovog teksta, kao i slike preuzeti su sa sajta "Pansport-a "

Prava ishrana za bicikliste

Za vožnju biciklom važna je pravilna ishrana, jer ko se pogrešno hrani, ne može dovoljno da postigne. Mnogi jedu pred vožnju biciklom musli ili integralni hleb i onda imaju stomačne tegobe ili nadimanja. 

Veče pred biciklističku turu trebalo bi da jedete mnogo ugljenih hidrata da biste mogli da izdržite sledeći dan. 

Bečki zdravstveni stručnjak savetuje na primer testeninu, pirinač sa povrćem, krompir-pire, krompir u ljusci sa švapskim sirom, ovsene pahuljice ili sutlijaš. 

Na dan biciklističke ture za doručak nemojte da jedete previše i ništa teško. Idealan bi bio nemasni jogurt, hleb sa puterom i medom, meko kuvano jaje, kaša ili supa od ovsenih pahuljica. 

Izbegavajte jelo poput kajgane jer masti nas čine tromima. 

Za vreme vožnje trebalo bi da jedete lako svarljive namirnice poput banana, jabuka, sušenog voća, štanglu muslija bez šećera, kokice bez soli i bez šećera, jogurt. 

Kako pre, tako i za vreme vožnje veoma je važno da pijete tečnosti da ne biste imali problema sa krvotokom ili nesvesticu. Najpre bi trebalo piti mineralnu vodu bogatu magnezijumom kao i sok od jabuke pomešan sa vodom u odnosu 50:50, ili sirup od maline pomešan sa vodom u odnosu 1:7, a mogu se piti i razblaženi sokovi od voća i povrća ili nezaslađeni voćni čajevi.

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Da bi organizam  funkcionisao kako treba i kako bi iz njega izvukli maksimum, ishrana bicikliste mora biti raznolika.

Morate znati šta vešem organizmu treba, u nutritivnom pogledu, i kada.

Ovo važi za sve sportiste i naravno bicikliste

Ugljeni hidrati

Postoje dve vrste ugljenih hidrata: Prosti i složeni i oba se svode na bazi glukoze (šečera), koja služi da generiše energiju u mišiće,

Kompleksni (složeni) ugljeni hidrati prolaze kroz brojne metaboličke procese pre nego što se razlože u potrebnu energiju.

Zato su ovi ugljeni hidrati dobri za bicikliste  pre vožnje, jer im treba veće vreme da se apsorbuju u organizmu.

Prosti ugljeni hidrati se apsorbuju mnogo mnogo brže, i zato su najbolji za konzumaciju posle velikih napora, kao i za vreme vožnje,  jer maltene instant vraćaju energiju.

Proteini

Čovečiji digestivni sistem rastvara protein u amino kiseline, koje služe za oporavak kao i rast mišićnog tkiva.

Svaki protein životinjskog porekla sadrži sve potrebne amino kiseline koje su neophodne za organizam sportiste, međutim neke sadrže i zasićene masti.

Proteini biljnog porekla, ne sadrže zasićene masti, ali zato ne pružaju sve amino kiseline koje su neophodne organizmu,

Tako da, oni koju su vegeterijanci, moraju kombinovati mnogo više povrća kako bi namirili potrebe organizma.

Tipična kombinaija za vegeterijance je sledeća: Kukuruz sa pasuljem ili graškom, pirinač sa pasuljem ili graškom, kao i sočivo sa hlebom.

Masti

Postoje "dobre" masti (nezasićene) i "loše" masti (zasićene).

Nezasićene masti su glavna stvar za apsorbaciju vitamina, i služe kao "gorivo" za neprekidan, niski aerobni napor.

Zasićene masti usporavaju metabolizam, i utiču na krvni pritisak, i povećavaju holestreol u krvi.

Generalno gledano, dobre masti su uglavnom tečne, a loše masti su čvrstog oblika.

Naprimer: Maslinovo ulje je bogato nezasićenim mastima, dok mast koja se nalazi na mesu sadrže zasićene masti.

Međutim, u nekim namirnicama loše masti su sakrivene, kao kod raznih keksova, biskvita i kolača.

Vitamini i minerali

Vitamini i minerali se mogu naći u raznim oblicima i raznim proizvodima, i služe za različite metaboličke procese.

Najbolje je konzumirati sveže voće i povrće kako bi se uneo maksimalni učinak vitamina i minerala.

Prilikom kuvanja namirnica, vitamini i minerali gube svojstva.

Grickalice i pića za energiju

Postoje napitci i grickalice koje služe za konzumiranje pre, posle i za vreme fizičke aktivnosti. Koji služe za nadoknadu izgubljene energije.

Kao što sam već dosta puta navodio, ishrana je jako bitna za bicikliste