Podešavanje MTB (ravnog) kormana

Pravilno podešen korman i ručice na njemu omogućava bolje i udobnije upravljanje biciklom, kao i bezbednije kočenje. Česta “greška” je postavljanje ručica kočnica da budu skroz vodoravne.

Ovaj članak ne obrađuje samu mehaniku podešavanja. Tehnika i potreban alat za promenu visine i ugla kormana, obrađeni su u ovom članku:

Kako podesiti ugao i visinu kormana bicikla

1. Širina kormana

Moderan trend je pojava sve širih i širih kormana. Prednost šireg kormana nad užim je bolja kontrola i jača poluga za upravljanje na neravnom terenu. Mana je teže provlačenje između uskog drveća   i, ako se baš pretera, veće opterećenje grudnih i leđnih mišića, kao i nešto teže kontrolisanje bicikla (ako su ruke previše raširene).

Neka zlatna sredina i dobra početna tačka je širina koja omogućava da se ruke izbace ka spolja pod nekih 45 stepeni, a zatim podlaktice saviju direktno ka napred – u osi bicikla. Kao na slici ispod:

Ručke malo šire od širine ramena. Položaj kao da se radi sklek sa malo raširenim rukama.

Pruža dobru snagu, kao i stabilnost.

Novi kormani se obično prave tako da se mogu skratiti po meri. Naravno, pre sečenja je bolje dosta vožnje da se ne bi korman previše skratio.

2. Visina kormana

Korman niži u odnosu na sedlo omogućava više opterećenja na prednjem točku, što poboljšava prijanjanje i kontrolu bicikla. Za opušteniju, rekreativnu vožnju, zgodnije je kad je korman malo iznad nivoa sedla. Dobra početna tačka je korman u visini sedla.

Kasnija podešavanja se mogu raditi po subjektivnom osećaju. Ako se postavi niže i bude bolje, probati još niže. Ako bude gore, podići. Tako do optimalne visine spram ličnih afiniteta.

 

3. Ugao kormana

Moderni kormani za MTB su obično malo zakrivljeni i u visinu i po horizontali. Podešavanje ugla je slično kao i podešavanje visine: krenuti od neke zlatne sredine, pa videti da li skretanje u neku stranu daje bolji osećaj. 

Ugao kormana gledano sa strane i od gore (sa mesta vozača).

Slika kako “uživo” izgleda “zlatna sredina”.

4. Ručice kočnica

Ručice imaju tri podešavanja: udaljenost od ručki, ugao i dohvat.

Kada bicikl stigne iz radnje, ručice kočnica najčešće budu postavljene gotovo paralelno sa zemljom i skroz primaknute ručkama kormana.

Pošto se moderne kočnice mogu povlačiti jednim, eventualno sa dva prsta, ručice treba postaviti više ka unutra, kako bi poluga bila bolja kada se vuku jednim prstom. Takođe, ugao kočnice treba da bude takav da je u prirodnom položaju u produžetku ruke kako ruka leži na kormanu.

Udaljenost od ručki:

Ručica je preblizu hvatu. Slaba poluga 

kada se povlači samo kažiprstom.

Ručica je predaleko. Potrebno je
istegnuti i iskriviti šaku da se dohvati
ručica. Prst će lako skliznuti sa nje.

Ručica je taman kako treba. Najbolja
 moguća poluga kada se povlači samo
kažiprstom.

Ugao:

Dobar ugao Otrpilike 45 stepeni. Ručica se nalazi u produžetku ruke, prsti prirodno leže preko nje.

Previše visoko Zglob se mora bolno iskriviti u nazad kako bi se dohvatile ručice.

Previše nisko Ruka se mora izdužiti i zarotirati kako bi se ručice dohvatile.

Tačan ugao zavisi od položaja sedenja. Ruke bi trebalo da su blago povijene u laktovima, u položaju u kojem se obično vozi. Neka početna vrednost sa kojom se ne može puno pogrešiti je ugao od 45 stepeni.

                                   

Tačan ugao zavisi od položaja sedenja. Ruke bi trebalo da su blago povijene u laktovima, u položaju u kojem se obično vozi. Neka početna vrednost sa kojom se ne može puno pogrešiti je ugao od 45 stepeni.