Kako odrzavati svoj bicikl

Uskoro...

Biciklizam

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija:

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeći bicikl
Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli. Vise o ovim kategorijama nacicete na ovom postu .

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Sadržaj
1 Istorija biciklizma u Srbiji
2 Rekreativni i sportski biciklizam
3 Literatura
4 Spoljašnje veze
Istorija biciklizma u Srbiji
Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Rekreativni i sportski biciklizam
Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo viskoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Literatura
Deo „Istorija biciklizma u Srbiji“, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Nesto oko popravke bicikla, istrosenosti delova i odrzavanja iste

Posto sam video da puno ljudi trazi savete oko nekih delova, oko istrosenosti, dotrajalosti, promeni nekih delova i tome slicno, resio sam da napravim ovaj post. Da malo koliko toliko olaksam taj problem.

Pa da pocnem. Prvo sto cu reci ovde je to kako se skidaju pedale posto puno ljudi, a i ja zaborave na koju se stranu koja pedala odsrafuje, zbog kontra navoja, ili "loze" kako se u narodu popularnije kaze.


Ako neko ne vidi lepo, pise "Prema guvernalu se srafi" , a kontra odsrafljuje, to vazi sa bilo koje strane da gledate biciklu.
Ovo su neki po meni od osnovnih delova kod bicikle:


Ili mozda ova slika vise govori:

Uskoro dopuna teksta...

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste - Biciklisticke trke

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste

Pažnja posvećena ishrani i hidrataciji je integralna komponenta treninga i strategije za vožnju ili trku čime dajete sebi šansu da budete najbolji na biciklu. Ukoliko pristupite treningu ili trci nedovoljno hidrirani ili "napunjeni", dolazi do dehidratacije i pada energije, i sve što možete je da se "dovučete" do finiša

Ali ukoliko imate dobru strategiju punjenja i dobru hidrataciju pre i u toku vožnje-trke, vaš potencijal dovešćete do maksimuma.

Fizički izazov

U biciklizmu gubitak putem znoja može biti ogroman i rezerve energije u mišićima mogu biti ispražnjene. Oporavak između treninga, vožnji, trka je esencijalan i rehidratacija i dopuna energije u toku dugih vožnji je neophodna za izdržljivost i otklanjanje umora. Da biste dostigli vaše najbolje na bajku trebalo bi da ostanete hidrirani i napunjeni koliko god možete. Neadekvatna pažnja na ove faktore može smanjiti performanse.

Srećom, možete povećati izdržljivost i smanjiti umor imajući dobro osmišljen i sproveden plan ishrane.

Ključni principi sportske ishrane

Tri najvažnija principa nutritivne strategije u biciklizmu su hidratacija, obezbeđivanje "goriva" za mišiće i oporavak nakon treninga ili takmičenja. Pridržavajući se ovih principa izvućićete maksimum iz vaših treninga i osiguraćete dostizanje najboljeg na bajku u toku teških vožnji ili trka.


Hidratacija

Dehidratacija najviše doprinosi umoru pri treningu ili trci. Kontrahovanje mišića nogu proizvodi snagu neophodnu za pedaliranje i kretanje. Ovi mišići takođe proizvode mnogo unutrašnje toplote u toku procesa. Znojenje je prirodan mehanizam tela za termoregulaciju, kako bi se izbeglo pregrevanje, ali u isto vreme se gube i tečnost i elektroliti - natrijum koji je neophodan da ostanete hidrirani.  Dehidratacija ima uticaj na performanse kada dođe do gubitka od samo 2% telesne težine.

Za biciklistu teškog 68 kg 2% gubitka težine je nekih 1,4 kilograma. Vožnja, posebno pri toploti i visokoj vlažnosti vazduha može lako da rezultuje gubitkom tečnosti više od 2%. I kada ste dehidrirani, vaše srce treba da radi jače i vaša telesna temperatura se podiže. Ovo čini svaki okret pedale težim. Strmi uspon se čini još strmijim a dugačak ravan put kao da nema kraja. Dehidratacija dovodi do toga da morate da prekinete trening ili da završite trku pre vremena. Dehidratacija takođe ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje.

Da biste izbegli dehidrataciju, treba da nadoknadite tečnosti i natrijum koji se gubi putem znojenja. Žeđ se javlja tek kasnije, kada je već nastupila dehidratacija i njene posledice. Dehidratacija se može izbeći dobrim hidriranjem pre u toku i nakon treninga. Konzumirajte 400-600 ml vode ili sportkih pića 2-3 sata pre trke ili treninga. Hidrirajte se i pre treninga ili u toku zagrevanja. Pijte najmanje još 240 ml ili 8 gutljaja posebno ako su uslovi visokih temperatura ili vlažnosti. Kontrola boje urina može biti indikator hidratacije.

Punjenje

gelPrimarno gorivo u toku treninga ili trke je kombinacija ugljenih hidrata i masti. U najboljem slučaju imamo oko 2000 kalorija raspoloživih iz ugljenih hidrata. Ovi hidrati su u telu prisutni u dve forme: glukoza koja cirkuliše u krvotoku i glikogen - skladišten u jetri i u mišićima.  Samo jedan duži trening može da isprazni rezerve hidrata. Veoma je važno brzo nadoknaditi glikogenske rezerve odmah nakon treninga. Kada se ove rezerve u toku treninga isprazne, telo se prebacuje na glikogen iz jetre kako bi se održao nivo glukoze u krvi. Ali jednom kada se i one isprazne, nastupa umor i ostajete bez goriva. Primorani ste da usporite ili čak stanete.

Zaključak je da je bitno da započnete trening ili trku sa potpuno obnovljenim rezervama. A ujedno da unosite hidrate i u toku dugih vožnji.

Oporavak

Ne samo da će trening ili trka isprazniti rezerve glikogena, dolazi i do oštećenja mišićnih vlakana kojima treba oporavak. Ako trenirate sa opterećenjem, stimulišete mišiće da se adaptiraju na povećano opterećenje. Takođe gubite znojenjem tečnosti i elektrolite. Oporavak je proces dopune glikogenskih rezervi, obnove, regeneracije i izgradnje mišićnog tkiva, i rehidratacije nakon treninga ili takmičenja. U toku oporavka postižete rezultate i pripremate se za naredni trening. Vaše telo je spremno da započne sa oporavkom čim završite trening ili trku, ali ovaj proces ne započinje dok ne obezbedite telu ključne nutrijente

Pražnjenje glikogena dovodi do teških nogu, i niski nivo šećera u krvi dovodi do umora. Izbegnite oba punjenjem hidratima i hidratacijom pre i u toku vožnje, ne čekajte da se rezerve glikogena isprazne i da dođe do pada šećera. Trebalo bi da konzumirate 30-60 g ugljenih hidrata po satu treninga od 1-2 sata ili 45-90 g ugljenih hidrata po satu za trening duži od 2 sata. Ako koristite gelove budite sigurni da imaju i natrijuma pored hidrata. Ovi gelovi se mogu konzumirati svakih 20-45 minuta u toku vežbanja zajedno sa vodom, i pružaju ugljene hidrate i natrijum. Na tržištu postoji mnogo energetskih barova koji su bogati hidratima.

U biciklizmu, praktičnost je bitna, jer većina hrane završi u dresu. Tako da su gelovi, barovi najpraktičnija opcija.

Delovi ovog teksta, kao i slike preuzeti su sa sajta "Pansport-a "

Prava ishrana za bicikliste

Za vožnju biciklom važna je pravilna ishrana, jer ko se pogrešno hrani, ne može dovoljno da postigne. Mnogi jedu pred vožnju biciklom musli ili integralni hleb i onda imaju stomačne tegobe ili nadimanja. 

Veče pred biciklističku turu trebalo bi da jedete mnogo ugljenih hidrata da biste mogli da izdržite sledeći dan. 

Bečki zdravstveni stručnjak savetuje na primer testeninu, pirinač sa povrćem, krompir-pire, krompir u ljusci sa švapskim sirom, ovsene pahuljice ili sutlijaš. 

Na dan biciklističke ture za doručak nemojte da jedete previše i ništa teško. Idealan bi bio nemasni jogurt, hleb sa puterom i medom, meko kuvano jaje, kaša ili supa od ovsenih pahuljica. 

Izbegavajte jelo poput kajgane jer masti nas čine tromima. 

Za vreme vožnje trebalo bi da jedete lako svarljive namirnice poput banana, jabuka, sušenog voća, štanglu muslija bez šećera, kokice bez soli i bez šećera, jogurt. 

Kako pre, tako i za vreme vožnje veoma je važno da pijete tečnosti da ne biste imali problema sa krvotokom ili nesvesticu. Najpre bi trebalo piti mineralnu vodu bogatu magnezijumom kao i sok od jabuke pomešan sa vodom u odnosu 50:50, ili sirup od maline pomešan sa vodom u odnosu 1:7, a mogu se piti i razblaženi sokovi od voća i povrća ili nezaslađeni voćni čajevi.

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Da bi organizam  funkcionisao kako treba i kako bi iz njega izvukli maksimum, ishrana bicikliste mora biti raznolika.

Morate znati šta vešem organizmu treba, u nutritivnom pogledu, i kada.

Ovo važi za sve sportiste i naravno bicikliste

Ugljeni hidrati

Postoje dve vrste ugljenih hidrata: Prosti i složeni i oba se svode na bazi glukoze (šečera), koja služi da generiše energiju u mišiće,

Kompleksni (složeni) ugljeni hidrati prolaze kroz brojne metaboličke procese pre nego što se razlože u potrebnu energiju.

Zato su ovi ugljeni hidrati dobri za bicikliste  pre vožnje, jer im treba veće vreme da se apsorbuju u organizmu.

Prosti ugljeni hidrati se apsorbuju mnogo mnogo brže, i zato su najbolji za konzumaciju posle velikih napora, kao i za vreme vožnje,  jer maltene instant vraćaju energiju.

Proteini

Čovečiji digestivni sistem rastvara protein u amino kiseline, koje služe za oporavak kao i rast mišićnog tkiva.

Svaki protein životinjskog porekla sadrži sve potrebne amino kiseline koje su neophodne za organizam sportiste, međutim neke sadrže i zasićene masti.

Proteini biljnog porekla, ne sadrže zasićene masti, ali zato ne pružaju sve amino kiseline koje su neophodne organizmu,

Tako da, oni koju su vegeterijanci, moraju kombinovati mnogo više povrća kako bi namirili potrebe organizma.

Tipična kombinaija za vegeterijance je sledeća: Kukuruz sa pasuljem ili graškom, pirinač sa pasuljem ili graškom, kao i sočivo sa hlebom.

Masti

Postoje "dobre" masti (nezasićene) i "loše" masti (zasićene).

Nezasićene masti su glavna stvar za apsorbaciju vitamina, i služe kao "gorivo" za neprekidan, niski aerobni napor.

Zasićene masti usporavaju metabolizam, i utiču na krvni pritisak, i povećavaju holestreol u krvi.

Generalno gledano, dobre masti su uglavnom tečne, a loše masti su čvrstog oblika.

Naprimer: Maslinovo ulje je bogato nezasićenim mastima, dok mast koja se nalazi na mesu sadrže zasićene masti.

Međutim, u nekim namirnicama loše masti su sakrivene, kao kod raznih keksova, biskvita i kolača.

Vitamini i minerali

Vitamini i minerali se mogu naći u raznim oblicima i raznim proizvodima, i služe za različite metaboličke procese.

Najbolje je konzumirati sveže voće i povrće kako bi se uneo maksimalni učinak vitamina i minerala.

Prilikom kuvanja namirnica, vitamini i minerali gube svojstva.

Grickalice i pića za energiju

Postoje napitci i grickalice koje služe za konzumiranje pre, posle i za vreme fizičke aktivnosti. Koji služe za nadoknadu izgubljene energije.

Kao što sam već dosta puta navodio, ishrana je jako bitna za bicikliste

Izvod iz Zakona o bezbednosti saobraćaja i još malo više

Ako malo oslušnete okolinu i napravite nekoliko test pitanja, iznenadićete se koliko malo ljudi u stvari zna šta piše o biciklistima u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

I to počev od samih biciklista, preko vozača, a imao sam tu „čast“ da me policajac ubeđuje da je nešto po Zakonu obavezno što se jednim jedinim slovom ne pominje. Konkretno, ubeđivao me je da biciklisti moraju da nose kacige. Međutim, to u Zakonu nigde ne piše.

Sva ova nagađanja, činimi se, dolaze zbog toga što se biciklisti skoro i ne pominju u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Tek u nekoliko članovi i jednom poglavlju.

Član 40.

Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.

Član 81.

Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti: bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.

20. Posebne odredbe o saobraćaju bicikala, mopeda, tricikala, četvorocikala i motocikala

Član 88.

Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima. Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni „30“, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina.

Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.

Član 89.

Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.

Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja.

Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim.

Član 90.

Vozač bicikla, mopeda, tricikla i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da:

1) ispušta upravljač iz ruku,

2) sklanja noge sa pedala,

3) se pridržava za drugo vozilo,

4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za bicikl,

5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,

6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,

7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.

I to bi bilo to kod nas.

Primera radi u Crnoj Gori je nošenje kacige i fluorescentnog prsluka je obavezno u određenim situacijam.

„Zaštitnu kacigu za vrijeme voznje na magistralnom i regionalnom putu, na glavi mora nositi vozač bicikla. Vozač bicikla koji se kreće kolovozom na javnom putu izvan naselja duzan je noću i danju u slučaju smanjene vidljivosti koristiti prsluk sa svjetlosno reflektujućim osobinama“.

Kao posebno zanimljvo iz crnogorskog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za oko mi je zapala ova doredba: „Na magistralnom i regionalnom putu zabranjeno je vršiti obuku za vožnju bicikla“.

Šalu na stranu, ali ne bi ništa škodilo da i ovakva jedna doredba uđe u naš zakon: „Vozač bicikla stariji od 18 godina može na biciklu prevoziti dijete do osam godina starosti, ako je na biciklu ugrađeno posebno sedište, prilagođeno visini i tezini deteta i čvrsto spojeno sa biciklom i ako dete na glavi nosi zakopčanu zaštitnu kacigu“.

Nekoliko udruženja biciklista predalo je predloge za izmenu zakona nadležnom ministarstvu. Ostaje da se nadamo da nećemo morati da čekamo da neki biciklista postane ministar pa da i mi dobijemo valjane propise.

Pošto na sajtu MUP- a ne radi stranica o Zakonu za bezbednost saobraćaja posluzio sam se sa drugih izvora. Dopune ovog posta biće uvek kada i dopune vezane za bicikliste u saobraćaju. 

I naravno da kazem jos jednu stvar:
Kada vozite po gradu, uskim ulicama i oko parkiranih automobila budite uvek na oprezu. Ima puno Nas koji radimo ovo, ma da ne bi trebalo:

Ma da i ovo spada u jednu "prednost" bicikla, ali ne bih je preporučio. Ovo je samo za one koji su odlični biciklisti i veruju u Sebe da mogu to. Naravno kretanje uskim ulicama je takodje opasno, jer nas vozači automobila ne očekuju pored njih i "oko" njih mogu naglo skrenuti i tako udariti u Nas. Kretanje oko parkinga i parkiranih automobila? Takodje i tu velika opreznost. U nekom od tih parkiranih automobila moze da se nalazi i vozač koji planira da izadje iz auta, a Vas nije video. Tako isto i oko parkinga. Vozač moze krenuti da preparkira svoje vozilo ili da se uključi u saobraćaj i dok ide u rikverc mozda Vas ne vidi i takodje moze doći do "udesa" .

Naravno, kada vozite u gradu i Vi morate davati znakove ako menjate stranu, tj. skrećete. Znak dajte podignutom rukom u stranu na koju prelazite, ili ako imate migavce za bicikl onda njima dajete znakove.