Kako odrzavati svoj bicikl

Uskoro...

Biciklizam

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija:

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeći bicikl
Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli. Vise o ovim kategorijama nacicete na ovom postu .

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Sadržaj
1 Istorija biciklizma u Srbiji
2 Rekreativni i sportski biciklizam
3 Literatura
4 Spoljašnje veze
Istorija biciklizma u Srbiji
Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Rekreativni i sportski biciklizam
Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo viskoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Literatura
Deo „Istorija biciklizma u Srbiji“, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Nesto oko popravke bicikla, istrosenosti delova i odrzavanja iste

Posto sam video da puno ljudi trazi savete oko nekih delova, oko istrosenosti, dotrajalosti, promeni nekih delova i tome slicno, resio sam da napravim ovaj post. Da malo koliko toliko olaksam taj problem.

Pa da pocnem. Prvo sto cu reci ovde je to kako se skidaju pedale posto puno ljudi, a i ja zaborave na koju se stranu koja pedala odsrafuje, zbog kontra navoja, ili "loze" kako se u narodu popularnije kaze.


Ako neko ne vidi lepo, pise "Prema guvernalu se srafi" , a kontra odsrafljuje, to vazi sa bilo koje strane da gledate biciklu.
Ovo su neki po meni od osnovnih delova kod bicikle:


Ili mozda ova slika vise govori:

Uskoro dopuna teksta...

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste - Biciklisticke trke

Važnost pravilne ishrane i hidratacije za bicikliste

Pažnja posvećena ishrani i hidrataciji je integralna komponenta treninga i strategije za vožnju ili trku čime dajete sebi šansu da budete najbolji na biciklu. Ukoliko pristupite treningu ili trci nedovoljno hidrirani ili "napunjeni", dolazi do dehidratacije i pada energije, i sve što možete je da se "dovučete" do finiša

Ali ukoliko imate dobru strategiju punjenja i dobru hidrataciju pre i u toku vožnje-trke, vaš potencijal dovešćete do maksimuma.

Fizički izazov

U biciklizmu gubitak putem znoja može biti ogroman i rezerve energije u mišićima mogu biti ispražnjene. Oporavak između treninga, vožnji, trka je esencijalan i rehidratacija i dopuna energije u toku dugih vožnji je neophodna za izdržljivost i otklanjanje umora. Da biste dostigli vaše najbolje na bajku trebalo bi da ostanete hidrirani i napunjeni koliko god možete. Neadekvatna pažnja na ove faktore može smanjiti performanse.

Srećom, možete povećati izdržljivost i smanjiti umor imajući dobro osmišljen i sproveden plan ishrane.

Ključni principi sportske ishrane

Tri najvažnija principa nutritivne strategije u biciklizmu su hidratacija, obezbeđivanje "goriva" za mišiće i oporavak nakon treninga ili takmičenja. Pridržavajući se ovih principa izvućićete maksimum iz vaših treninga i osiguraćete dostizanje najboljeg na bajku u toku teških vožnji ili trka.


Hidratacija

Dehidratacija najviše doprinosi umoru pri treningu ili trci. Kontrahovanje mišića nogu proizvodi snagu neophodnu za pedaliranje i kretanje. Ovi mišići takođe proizvode mnogo unutrašnje toplote u toku procesa. Znojenje je prirodan mehanizam tela za termoregulaciju, kako bi se izbeglo pregrevanje, ali u isto vreme se gube i tečnost i elektroliti - natrijum koji je neophodan da ostanete hidrirani.  Dehidratacija ima uticaj na performanse kada dođe do gubitka od samo 2% telesne težine.

Za biciklistu teškog 68 kg 2% gubitka težine je nekih 1,4 kilograma. Vožnja, posebno pri toploti i visokoj vlažnosti vazduha može lako da rezultuje gubitkom tečnosti više od 2%. I kada ste dehidrirani, vaše srce treba da radi jače i vaša telesna temperatura se podiže. Ovo čini svaki okret pedale težim. Strmi uspon se čini još strmijim a dugačak ravan put kao da nema kraja. Dehidratacija dovodi do toga da morate da prekinete trening ili da završite trku pre vremena. Dehidratacija takođe ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje.

Da biste izbegli dehidrataciju, treba da nadoknadite tečnosti i natrijum koji se gubi putem znojenja. Žeđ se javlja tek kasnije, kada je već nastupila dehidratacija i njene posledice. Dehidratacija se može izbeći dobrim hidriranjem pre u toku i nakon treninga. Konzumirajte 400-600 ml vode ili sportkih pića 2-3 sata pre trke ili treninga. Hidrirajte se i pre treninga ili u toku zagrevanja. Pijte najmanje još 240 ml ili 8 gutljaja posebno ako su uslovi visokih temperatura ili vlažnosti. Kontrola boje urina može biti indikator hidratacije.

Punjenje

gelPrimarno gorivo u toku treninga ili trke je kombinacija ugljenih hidrata i masti. U najboljem slučaju imamo oko 2000 kalorija raspoloživih iz ugljenih hidrata. Ovi hidrati su u telu prisutni u dve forme: glukoza koja cirkuliše u krvotoku i glikogen - skladišten u jetri i u mišićima.  Samo jedan duži trening može da isprazni rezerve hidrata. Veoma je važno brzo nadoknaditi glikogenske rezerve odmah nakon treninga. Kada se ove rezerve u toku treninga isprazne, telo se prebacuje na glikogen iz jetre kako bi se održao nivo glukoze u krvi. Ali jednom kada se i one isprazne, nastupa umor i ostajete bez goriva. Primorani ste da usporite ili čak stanete.

Zaključak je da je bitno da započnete trening ili trku sa potpuno obnovljenim rezervama. A ujedno da unosite hidrate i u toku dugih vožnji.

Oporavak

Ne samo da će trening ili trka isprazniti rezerve glikogena, dolazi i do oštećenja mišićnih vlakana kojima treba oporavak. Ako trenirate sa opterećenjem, stimulišete mišiće da se adaptiraju na povećano opterećenje. Takođe gubite znojenjem tečnosti i elektrolite. Oporavak je proces dopune glikogenskih rezervi, obnove, regeneracije i izgradnje mišićnog tkiva, i rehidratacije nakon treninga ili takmičenja. U toku oporavka postižete rezultate i pripremate se za naredni trening. Vaše telo je spremno da započne sa oporavkom čim završite trening ili trku, ali ovaj proces ne započinje dok ne obezbedite telu ključne nutrijente

Pražnjenje glikogena dovodi do teških nogu, i niski nivo šećera u krvi dovodi do umora. Izbegnite oba punjenjem hidratima i hidratacijom pre i u toku vožnje, ne čekajte da se rezerve glikogena isprazne i da dođe do pada šećera. Trebalo bi da konzumirate 30-60 g ugljenih hidrata po satu treninga od 1-2 sata ili 45-90 g ugljenih hidrata po satu za trening duži od 2 sata. Ako koristite gelove budite sigurni da imaju i natrijuma pored hidrata. Ovi gelovi se mogu konzumirati svakih 20-45 minuta u toku vežbanja zajedno sa vodom, i pružaju ugljene hidrate i natrijum. Na tržištu postoji mnogo energetskih barova koji su bogati hidratima.

U biciklizmu, praktičnost je bitna, jer većina hrane završi u dresu. Tako da su gelovi, barovi najpraktičnija opcija.

Delovi ovog teksta, kao i slike preuzeti su sa sajta "Pansport-a "

Prava ishrana za bicikliste

Za vožnju biciklom važna je pravilna ishrana, jer ko se pogrešno hrani, ne može dovoljno da postigne. Mnogi jedu pred vožnju biciklom musli ili integralni hleb i onda imaju stomačne tegobe ili nadimanja. 

Veče pred biciklističku turu trebalo bi da jedete mnogo ugljenih hidrata da biste mogli da izdržite sledeći dan. 

Bečki zdravstveni stručnjak savetuje na primer testeninu, pirinač sa povrćem, krompir-pire, krompir u ljusci sa švapskim sirom, ovsene pahuljice ili sutlijaš. 

Na dan biciklističke ture za doručak nemojte da jedete previše i ništa teško. Idealan bi bio nemasni jogurt, hleb sa puterom i medom, meko kuvano jaje, kaša ili supa od ovsenih pahuljica. 

Izbegavajte jelo poput kajgane jer masti nas čine tromima. 

Za vreme vožnje trebalo bi da jedete lako svarljive namirnice poput banana, jabuka, sušenog voća, štanglu muslija bez šećera, kokice bez soli i bez šećera, jogurt. 

Kako pre, tako i za vreme vožnje veoma je važno da pijete tečnosti da ne biste imali problema sa krvotokom ili nesvesticu. Najpre bi trebalo piti mineralnu vodu bogatu magnezijumom kao i sok od jabuke pomešan sa vodom u odnosu 50:50, ili sirup od maline pomešan sa vodom u odnosu 1:7, a mogu se piti i razblaženi sokovi od voća i povrća ili nezaslađeni voćni čajevi.

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Ishrana za bicikliste, vitamini, minerali, proteini...

Da bi organizam  funkcionisao kako treba i kako bi iz njega izvukli maksimum, ishrana bicikliste mora biti raznolika.

Morate znati šta vešem organizmu treba, u nutritivnom pogledu, i kada.

Ovo važi za sve sportiste i naravno bicikliste

Ugljeni hidrati

Postoje dve vrste ugljenih hidrata: Prosti i složeni i oba se svode na bazi glukoze (šečera), koja služi da generiše energiju u mišiće,

Kompleksni (složeni) ugljeni hidrati prolaze kroz brojne metaboličke procese pre nego što se razlože u potrebnu energiju.

Zato su ovi ugljeni hidrati dobri za bicikliste  pre vožnje, jer im treba veće vreme da se apsorbuju u organizmu.

Prosti ugljeni hidrati se apsorbuju mnogo mnogo brže, i zato su najbolji za konzumaciju posle velikih napora, kao i za vreme vožnje,  jer maltene instant vraćaju energiju.

Proteini

Čovečiji digestivni sistem rastvara protein u amino kiseline, koje služe za oporavak kao i rast mišićnog tkiva.

Svaki protein životinjskog porekla sadrži sve potrebne amino kiseline koje su neophodne za organizam sportiste, međutim neke sadrže i zasićene masti.

Proteini biljnog porekla, ne sadrže zasićene masti, ali zato ne pružaju sve amino kiseline koje su neophodne organizmu,

Tako da, oni koju su vegeterijanci, moraju kombinovati mnogo više povrća kako bi namirili potrebe organizma.

Tipična kombinaija za vegeterijance je sledeća: Kukuruz sa pasuljem ili graškom, pirinač sa pasuljem ili graškom, kao i sočivo sa hlebom.

Masti

Postoje "dobre" masti (nezasićene) i "loše" masti (zasićene).

Nezasićene masti su glavna stvar za apsorbaciju vitamina, i služe kao "gorivo" za neprekidan, niski aerobni napor.

Zasićene masti usporavaju metabolizam, i utiču na krvni pritisak, i povećavaju holestreol u krvi.

Generalno gledano, dobre masti su uglavnom tečne, a loše masti su čvrstog oblika.

Naprimer: Maslinovo ulje je bogato nezasićenim mastima, dok mast koja se nalazi na mesu sadrže zasićene masti.

Međutim, u nekim namirnicama loše masti su sakrivene, kao kod raznih keksova, biskvita i kolača.

Vitamini i minerali

Vitamini i minerali se mogu naći u raznim oblicima i raznim proizvodima, i služe za različite metaboličke procese.

Najbolje je konzumirati sveže voće i povrće kako bi se uneo maksimalni učinak vitamina i minerala.

Prilikom kuvanja namirnica, vitamini i minerali gube svojstva.

Grickalice i pića za energiju

Postoje napitci i grickalice koje služe za konzumiranje pre, posle i za vreme fizičke aktivnosti. Koji služe za nadoknadu izgubljene energije.

Kao što sam već dosta puta navodio, ishrana je jako bitna za bicikliste

Izvod iz Zakona o bezbednosti saobraćaja i još malo više

Ako malo oslušnete okolinu i napravite nekoliko test pitanja, iznenadićete se koliko malo ljudi u stvari zna šta piše o biciklistima u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

I to počev od samih biciklista, preko vozača, a imao sam tu „čast“ da me policajac ubeđuje da je nešto po Zakonu obavezno što se jednim jedinim slovom ne pominje. Konkretno, ubeđivao me je da biciklisti moraju da nose kacige. Međutim, to u Zakonu nigde ne piše.

Sva ova nagađanja, činimi se, dolaze zbog toga što se biciklisti skoro i ne pominju u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Tek u nekoliko članovi i jednom poglavlju.

Član 40.

Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.

Član 81.

Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti: bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.

20. Posebne odredbe o saobraćaju bicikala, mopeda, tricikala, četvorocikala i motocikala

Član 88.

Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima. Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni „30“, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina.

Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.

Član 89.

Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.

Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja.

Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim.

Član 90.

Vozač bicikla, mopeda, tricikla i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da:

1) ispušta upravljač iz ruku,

2) sklanja noge sa pedala,

3) se pridržava za drugo vozilo,

4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za bicikl,

5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,

6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,

7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.

I to bi bilo to kod nas.

Primera radi u Crnoj Gori je nošenje kacige i fluorescentnog prsluka je obavezno u određenim situacijam.

„Zaštitnu kacigu za vrijeme voznje na magistralnom i regionalnom putu, na glavi mora nositi vozač bicikla. Vozač bicikla koji se kreće kolovozom na javnom putu izvan naselja duzan je noću i danju u slučaju smanjene vidljivosti koristiti prsluk sa svjetlosno reflektujućim osobinama“.

Kao posebno zanimljvo iz crnogorskog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za oko mi je zapala ova doredba: „Na magistralnom i regionalnom putu zabranjeno je vršiti obuku za vožnju bicikla“.

Šalu na stranu, ali ne bi ništa škodilo da i ovakva jedna doredba uđe u naš zakon: „Vozač bicikla stariji od 18 godina može na biciklu prevoziti dijete do osam godina starosti, ako je na biciklu ugrađeno posebno sedište, prilagođeno visini i tezini deteta i čvrsto spojeno sa biciklom i ako dete na glavi nosi zakopčanu zaštitnu kacigu“.

Nekoliko udruženja biciklista predalo je predloge za izmenu zakona nadležnom ministarstvu. Ostaje da se nadamo da nećemo morati da čekamo da neki biciklista postane ministar pa da i mi dobijemo valjane propise.

Pošto na sajtu MUP- a ne radi stranica o Zakonu za bezbednost saobraćaja posluzio sam se sa drugih izvora. Dopune ovog posta biće uvek kada i dopune vezane za bicikliste u saobraćaju. 

I naravno da kazem jos jednu stvar:
Kada vozite po gradu, uskim ulicama i oko parkiranih automobila budite uvek na oprezu. Ima puno Nas koji radimo ovo, ma da ne bi trebalo:

Ma da i ovo spada u jednu "prednost" bicikla, ali ne bih je preporučio. Ovo je samo za one koji su odlični biciklisti i veruju u Sebe da mogu to. Naravno kretanje uskim ulicama je takodje opasno, jer nas vozači automobila ne očekuju pored njih i "oko" njih mogu naglo skrenuti i tako udariti u Nas. Kretanje oko parkinga i parkiranih automobila? Takodje i tu velika opreznost. U nekom od tih parkiranih automobila moze da se nalazi i vozač koji planira da izadje iz auta, a Vas nije video. Tako isto i oko parkinga. Vozač moze krenuti da preparkira svoje vozilo ili da se uključi u saobraćaj i dok ide u rikverc mozda Vas ne vidi i takodje moze doći do "udesa" .

Naravno, kada vozite u gradu i Vi morate davati znakove ako menjate stranu, tj. skrećete. Znak dajte podignutom rukom u stranu na koju prelazite, ili ako imate migavce za bicikl onda njima dajete znakove.

Izbor bicikla

Kakav i kako izabrati bicikl za sebe?

Ukoliko ste u ovoj oblasti laik a želite da kupite bicikl, bićete suočeni sa velikim brojem modela različitih proizvodjača, tehničkih karakteristika, izgleda i pre svega razlličitih cena.

Bicikle možemo podeliti u tri velike grupe:

         1. BICIKLA ZA SVAKI DAN 

U ovu grupu svrstavamo ona bocikla koja koristi većina od nas u svakodnevnom životu za vožnju po gradu, asfaltu, šumskim stazama, ravnim i neravnim terenima ..... Tu spadaju pre svega CITYBIKES ili GRADSKI BICIKLI, konstruisana za vožnju po putevima i asfaltnim biciklistižkim stazama. U ovu grupu možemo ubrojati i TREKKING BICIKLE namenjene kako za vožnju po asvaltu tako i za vožnju po terenu.

         2. SPORTSKI BICIKLI

 Bicikla u ovoj kategoriji namenjena su profesionalnim biciklistima i u njih ubrajamo TRKAČKE BICIKLE, BMX BICIKLE namenjene za freestyling i mountain bike ili kako bi smo mi rekli MTB BICIKLE.

         3. SPECIJALNI BICIKLI

Pored svakodnevnih i sportskih bicikala imamo i specijalne bicikle konstruisane za specijalne prilike ili specijalnu kategoriju ljudi. To su pre svega TANDEM BICIKLI sa dva ili više vozača, BICIKLI SA JEDNIM TOČKOM, BICIKLI ZA HENDIKEPIRANA LICA...

Odlučili ste da nabavite bicikl, ali ne znate kakav. Ovaj tekst bi trebao koliko toliko da Vam pomogne u tome.

Dve početne stavke su Vaš budžet i Vaša visina.

Ako Vam je budžet vrlo ograničen odabir bicikla Vam je znatno olakšan i izbor sužen. U slučaju da imate više novca koji ste spremni da potrošite na bicikl stvari se znatno komplikuju. Ako sebi kupujete prvi rekreativni bicikl logično Vam je da na njega niste spremi da potrošite previše novca. Ne znate da li će Vas želja držati ili će bicikl ubrzo samo skupljati prašinu u Vašem podrumu. Na ovaj način sebe dovodite u paradoksalnu situaciju. Što bolji bicikl kupite osećaj tokom vožnje će biti bolji. Bicikl će lakše ubrzavati, lakše održavati brzinu, preciznije menjati brzine,... Jedino udobnost nije uvek direktno proporcionalna uloženom novcu jer prelaskom na takmičarsku kategoriju bicikala novac ulažete u funkcionalnost umesto u udobnost. Dakle, potrebno je napraviti optimalni kompromis i izabrati bicikl koga ćete lako prodati u slučaju da želja ne potraje, ali isto tako i bicikl koji ćete lako moći poboljšati ili zameniti za bolji u slučaju da se takva potreba pojavi. Tražite bicikl koji poseduje dobar ram i kvalitetnu vilu jer je to osnova svakog bicikla.

Što se Vaše visine tiče, ona je osnova za izbor adekvatne veličine rama.
Ako budete tražili savet od starog bicikliste, koji više baš i nije u materiji dobićete savet tipa "ti si 180cm, dakle treba ti planinski bicikl od 19 inča". Da je još uvek 20. vek to bi i bilo tačno, međutim to vreme je prošlo. Nekdad su bicikli bili standardizovani u smislu da ste na osnovu visine rama znali koji Vam bicikl odgovara. Međutim, pošto su proizvođači tada bili prinuđeni da se drže iste visine rama za određeni raspon visina vozača razvoj bicikala je bio veoma usporen. Početkom ovog veka ta tradicija je prekinuta tako da danas svaki proizvođač radi na svojoj geometriji i visina rama nema apsolutno nikakvu važnost. Veličina rama je kao i veličina odeće, ali se ovde u prvom planu ne nalazi Vaša masa. Dakle svi bicikli se kao i odeća mogu razvrstati u nekoliko osnovnih veličina XS, S, M, L, XL, XXL. Neki proizvođači imaju i međuveličine poput S/M, M/L,..... Uopšteno gledano, ako kupujete rekreativni bicikl koji ćete za rekreaciju i koristiti onda se možete voditi sledećim dimenzijama.

XS za visinu ispod 160cm
S 155-172cm
M 165-182cm
L 175-192cm
XL 185-202cm
XXL za visinu iznad 195cm

Ove dimenzije nisu apsolutne i najbolje je proveriti ih na sajtu samog proizvođača za model koji razmatrate. Kao što vidite dimenzije se preklapaju u nekim visinskim opsezima (recimo ljudima visine 175-182 cm odgovara i M i L veličina). To ne znači da ako se nalazite upravo u tim zonama visine Vama podjednako odgovaraju obe veličine. Koja Vam u tom slučaju veličina tačno odgovara zavisi od vaše konstitucije (dužine ruku i nogu) i stila vožnje. Ipak, za rekreativnu vožnju u ovim graničnim zonama pravu dimenziju rama možete postići i zamenom lule i oblika kormana. Ako ste visoki 175cm a kupili ste L bicikl, postavljanjem kraće lule možete dobiti odgovarajuću poziciju. Takođe, ako ste visoki preko 180cm a imate M ram, možete postaviti za nijansu dužu lulu i recimo ravni korman zameniti podignutim (takozvanim rajzerom).Što se stila vožnje i dimenzija rama tiče, ako ste u graničnoj zoni, za agresivniju terensku vožnju će Vam bolje pristajati manji ram. Ako su pak duže vožnje sa dugim asfaltnim pravcima Vaš stil, onda svakako treba da izaberete veći ram.Postoje proizvođači koji sveoje bicikle proizvode samo u 2 ili 3 veličine. Osim ako su u pitanju specifični bicikli poput rasklopivih bicikala, BMX-a,..., izbegavajte ove proizvođače. Oni nude ramove kojima visina i dužina nisu u pravilnoj srazmeri već su ramovi najčešće veoma kratki za svoju visinu. Na taj način, da bi pokrili kompletan dijapazon visine kupaca niskim ljudima prodavci mere dužinu rama, visokim visinu rama i ispada da jedna ista veličina odgovara i vozaču visokom 160 i vozaču visokom 185 što nije moguće.

Sada,kada ste utvrdili budžet i veličinu bicikla, vreme je da se odredite po pitanju vrste bicikla.
Trenutno postoji više desetina kategorija bicikala, međutim većina tih kategorija su uskonamenski bicikli kakve nema potrebe da razmatrate kada je u pitanju Vaš početnički rekreativni bicikl. Uskonamenski bicikli će Vam uglavnom zadati glavobolje jer sa početničkom veštinom nećete moći da ga koristite u situacijama za koje je konkretno namenjen. Sa druge strane u svim ostalim situacijama to neće biti adekvatan bicikl. Dakle ograničićemo se na nekoliko osnovnih kategorija:

     1. drumski bicikl (trkački bicikl ili specijalka)
     2. fitnes - hibrid bicikl
     3. gradski bicikl (City)
     4. treking bicikl
     5. turing bicikl
     6. planinski bicikl bez zadnjeg amortizera
     7. planinski bicikl sa zadnjim amortizerom, i
     8. E-Bike

     

1. Drumski bicikl. Ovaj bicikl Vam kao rekreativcu i početniku može pružiti uživanje isključivo ako u blizini mesta gde živite imate obilje kvalitetnih i dobro održavanih asfaltnih puteva ili čistih i ne previše opterećenih biciklističkih staza. Dakle, najverovatnije pogrešan izbor za početnika u Srbiji. To su bicikli namenjeni brzim vožnjama, ali upravo zbog toga poseduju izuzetno uske gume i osetljive točkove kojima standardni naši pitevi ne prijaju previše. Takođe, voziti ih gradskim biciklističkim stazama nema previše smisla jer zbog uobičajenih prepreka i gužvi na stazama uskim poput ovih u Srbiji nemate prilike da iskoristite potencijal ovih bicikala. Takođe, zbog aerodinamičnog položaja udobnost ovakvih bicikala je znatno manja od svih ostalih kategorija. Da rezimiramo, drumski bicikl nikako ne treba biti Vaš prvi i jedini bicikl. Uredu je da ga imate za povremene duže vožnje van gradova. Ipak kao početniku, rekreativcu ako drumski kupite kao osnovni bicikl velika je verovatnoća da biciklizam neće dobiti priliku da Vas dovoljno privuče. To je pravi bicikl za vas u slučaju da je želite da sa što manje napora pređete relativno velike kilometraže na odličnim, neopterećenim asfaltnim stazama i apsolutno ništa drugo od bicikla ne očekujete.

2. Fitnes - hibrid bicikli. Pokušaj da se drumski bicikl učini udobnijim, a da se pri tome minimalno izgubi na brzini. Ovi bicikli poseduju ram, točkove i veći deo mehanike drumskog bicikla, ali uz ravni korman, a ručice kočnica i menjača svojstvene za treking i planinske bicikle. Ukoliko Vam bicikl služi kao zamena ili dopuna za trening, ovo je logična odluka. Bicikl sjajan za kratke i brze vožnje po asfaltiranim parkovima i biciklističkim stazama. Dakle opcija koja nije idealna za uživanje u prirodi niti za takozvani gradski komjuting (prevozno sredstvo po gradu), ali će te nakon završenog posla moći da veoma brzo odvozate svoj omiljeni gradski krug.

3. Gradski bicikl. Prava odluka ako ste rešeni da automobil i gradski prevoz zamenite biciklom. Postoje u najrazličitijim oblicima, počevši od onih na kojima je izbačeno sve osim najpotrebnijih stvari pa do bicikala koji na sebi imaju sve potrebne i nepotrebne detalje. Danas su sve popularniji single speed i fixed gear bicikli. Bicikli koji ne poseduju menjač brzina ili je čak prenos putem lanca direktan tako da se i točak okreće uvek, u smeru okretanja pedala. Ako niste sjajno utrenirani biciklista sa ekscentričnim stavom o tome kako bicikl treba da izgleda i potrebom da se dokažete sebi ali i drugima, preskočite ovu varijantu. Možda mislite da ćete izgledati kul, ali niste ni svesni kroz kakav pakao ćete prolaziti pokušavajući da tako izgledate. Gradski bicikli često poseduju prenos sa menjačem unutar same zadnje glave bicikla. Na ovaj način, menjački mehanizam je zaštićen od spoljašnjih uticaja i sve znatno elegantnije izgleda. To je sasvim adekvatno rešenje ako Vam nije neophodan širok raspon brzina, ali i ako Vam masa ne igra preveliku ulogu. Ovaj sistem je znatno teži od klasičnih menjača. Takođe, gradski bicikli često poseduju i nezavisne izvore napajanja za svetla u vidu dinama u glavi prednjeg točka ili kao klasičan dinamo. Zbog toga Vam se ne može desti da Vas mrak iznenadi i zatekne negde bez svetala ili praznih baterija. Osnovna mana ovih bicikala je njihova masa. Često su teški i preko 15kg, ali za slučaj da ih koristite kao prevozno sredstvo a ne sportski rekvizit to Vam neće biti od presudne važnosti Među gradske bicikla spadaju i takozvani sklopivi (folding) bicikli. To je moderna varijanta nekadašnjih poni bicikala. Projektovani su da nakon sklapanja zauzmu svega delić prostora Vašeg stana ili prtljažnika a pri tome su potpuno upotrebljivi u saobraćaju. Takođe postoje i sklopivi bicikli u punoj veličini (26" recimo) koji zamenjuju standardne gradske ili planinske bicikle i kod kojih na uštrb težine dobijate bicikl koji možete smestiti u ugao svog malog stana.

4. Treking bicikl. Hibridna verzija planinskog bicikla. Pokušaj da se planinski bicikl učini bržim pomoću većih točkova i užih guma. To je rekreativni bicikl namenjen kako za asfalt tako i za neasfaltirane puteve. On može poslužiti u većini situacija u kojima se rekreativni biciklista početnik može naći. Ovi bicikli poseduju prednji amortizer, kvalitetne kočnice (često hidraulične disk kočnice), širok spektar prenosnih odnosa. Trekingom ćete po gradu biti podjednako brzi kao i gradskim biciklom, ali ako poželite da se provozare makadamskim ili zemljanim putem takođe nećete imati problema. Zbog velikih točkova i najčešće nešto kraćih kurbli (pogonskih poluga) teže ćete ubrzavati i voziti uzbrdo nego na planinskom biciklu. Ovakvi bicikli namenjeni su vozačima koji žele slobodu i sigurnost koju daje planinski bicikl ali komfor i udoban položaj poput onog na gradskim biciklima. Imajte u vidu da na planinski bicikl možete staviti gume širine poput onih na trekingu, ali na treking nikada ne možete montirati gume kojima bi ste mogli voziti po nekom ozbiljnijem terenu. Dakle pre kupovine razmislite gde ćete sve voziti bicikl. Mehanika za treking bicikle, osim u najvišim kategorijama se poklapa sa mehanikom na planinskim biciklima. Osnovna razlika u mehanici je veličina lančanika srednjeg pogona (kod trekinga oni imaju više zuba) i kočnice koje su zbog namene nešto "jače" na planinskim biciklima. Takođe, treking bicikli uglavnom koriste manje kvalitetne i manje osetljive prednje amortizere iz razloga što čitav koncept bicikla nije namenjen za situacije za koje bi kvalitetniji amortizer bio potreban.

5. Turing bicikl. Ova kategorija se često meša sa treking biciklima, mada gotovo da nema sličnosti. Trekinzi su namenjeni dnevnim turama dok su turinzi bicikli prilagođeni višednevnim putovanjima. Turing bicikli predstavljaju spoj gradskih, drumskih, treking i planinskih bicikala ali sa osobenostima karakterističnim za ovo vrstu bicikala. Ovo je jedina kategorija bicikala kod kojih čelični ram ima prednost u odnosu na ostale materijale. Ramovi su često i aluminijumski, ali varijanti u karbonu nema, na prvom mestu zbog namene ovih bicikala. Pošto će na putovanju svakako biti natovareni gomilom prtljaga, ušteda na masi od kilogram i manje nije previše bitna. Sa druge strane, čelični ram možete popraviti u gotovo svakom selu i gradu, dok ćete se oko aluminijumskog rama pomučiti da nađete stručnog varioca. Ovi bicikli nisu ono što treba da gledate kao svoj osnovni, rekreativni bicikl. Zbog velikog broja detalja koji bi vam bili potrebni na višednevnom putovanju, turing bicikli su kako teški tako i vrlo skupi a pri tome mogućnosti ovih bicikala nećete moći da iskoristite u rekreativnoj upotrebi.

6. Planinski bicikl bez zadnjeg amortizera. Ako planirate da Vam bicikl osim kao prevozno sredstvo često služi i za rekreaciju, ovo je verovatno najoptimalnija opcija. U jednom biciklu dobijate sve. Ako ga koristite po asfaltu, montirate uske gume bez većih krampona. Ako Vam je pak priroda cilj, široke gume sa velikim kramponima su prava stvar. Raspon prenosa Vam omogućuje da Vam najteži prenosi neće biti potrebni ni da bi održavali brzinu od 35km/h (što kako rekreativac teško da ćete fizički moći da postignete). Sa druge strane zahvaljujući najlakšim - reduktorskim prenosima i polugama srednjeg pogona dužim nego na ostalim kategorijama bicikala, moći ćete da se popnete uz strmine koje bi Vam na ma kom drugom tipu bicikala bile nezamislive. Geometrija planinskog bicikla (manji i kompaktniji od svih predhodno navedenih), prednji amortizer, izuzetno snažne kočnice i mehanika prilagođena najgorim terenskim uslovima omogući će Vam da se kroz prirodu krećete brzo i sigurno, uživajući u okolini a ne boreći se za život. Led svetla na kojima baterije traju danima i blatobrani koji se lako postavljaju i uklanjaju otklanjaju mane previše sportske konstrukcije planinskih bicikala. Zbog toga ovakav bicikl možete koristiti u apsolutno svakoj situaciji kao i sve ostale kategorije. U rekreativnoj vožnji po asfaltu ovi bicikli jesu sporiji nego prve 2 kategorije, ali kod rekreacije pređeni put i nije presudan već potrošena energija koja je za isto vreme jednaka. Sa druge strane ako bicikl koristite kao prevozno sredstvo, na planinskom biciklu nećete biti primetno sporiji, ali ćete svakako u saobraćaju biti sigurniji. Kod planinskih bicikala se pojavljuje i problem izbora točkova.Naime, poslednjih godina osim standardnih točkova od 26" svoje tržište su našli i točkovi od 29" i točkovi od 27,5". Čemu to? Veći točak lakše prelazi preko prepreka teže tone u meku podlogu, bolje drži u krivinama. Ako bicikl sa točkovima od 26" poredimo sa automobilom, onda su 27,5" i 29" točkovi ekvivalenti točkovima džipa. Prečnik samog obruča 29" se poklapa se obručom 28", ali je profil gume je ono što ga čini većim. Dakle teorijski, točkovi sa treking bicikala se mogu koristiti na planinskim 29-kama i obrnuto. Ovo je tačno samo u teoriji, mada neki proizvođači niže klase to uporno negiraju i zloupotrebljavaju. Naime, bez obzira na spoljni prečnik točka koji je identičan, konstrukcija obruča je takva da je montaža 29" guma na točak za treking previše opasna. Postoji mogućnost da guma ispadne iz obruča (koji da bi se na njega mogla montirati uska guma kakva se na trekinzima koristi mora biti drugačije konstrukcije od obruča za 29" gume). Takođe, treking bandaš svojim oblikom, ne podrazumeva dovoljnu izdržljivost da bi se na njega mogla montirati i voziti široka 29" guma. Imajte u vidu da 29-ka nije kompromis između trekinga i planinskog bicikla. 29-ka je bicikl namenjen da se po terenu ponaša bolje od 26-ice uz povećanje inertnosti bicikla.27,5" jeste kompromis između velike i inertne 29-ke i male ali agilnije 26-ice. Ako vam teren nije prva stvar na umu, 26-ica je sasvim dovoljna. Što se standardizacije tiče, sama činjenica da su 29-ka a naročito 27,5" prisutni svega nekoliko godina, 26-icu čini najjednostavnijom za nabavku rezervnih delova.

7. Planinski bicikl sa zadnjim amortizerom (fulsuspenžn bicikl). Opcija koju treba razmatrati samo u slučaju da Vam je vožnja po terenu pervashodni cilj kupovine bicikla. Za ovu kategoriju budžet mora biti relativno visok. Sam zadnji amortizer nema svrhu, tačnije, samo je smetnja ukoliko nije vrlo visokog kvaliteta, a to podrazumeva da cena samog zadnjeg amortizera iznosi onoliko koliko je potrebno izdvojiti za čitav bicikl najniže rekreativne klase. Automatski, oprema na ovakvim biciklima kreće od srednje rekreativne kategorije. Dakle ako ste početnik i odlučite se da kupite fulsuspension koji zaista može vršiti svoju funkciju budite svesni da će Vam trebati zaista dosta treninga da bi ste mogli da iskoristite mogućnosti ovog bicikla. Za terenske vožnje bez predhodnog tehničkog iskustva verzije fullsuspension bicikala koje ima smisla razmatrati jesu cross country i trail bicikli. Dakle bicikli sa relativno malim hodom amortizera, uz mogućnost da se amortizeri zaključaju ili postave u mod u kome prilikom vožnje uzbrdo neće bespotrebno raditi i oduzimati Vam energiju. Ostale kategorije fullsuspension bicikala pokazuju svoje prednosti isključivo na terenu za koji kao rekreativac i "vikend ratnik" nikada nećete biti spremni. Kupovinom bicikla sa ogromnim hodom amortizera napred i nazad nabavljate sebi zver koju nećete moći da kontrolišete niti uzbrdo niti nizbrdo. Fullsuspension bicikl na asfaltu ili kao prevozno sredstvo nema nikakvog smisla i samo će Vas udaljiti od početne ideje i zadovoljstva. Priča sa veličinama točkova (26", 27,5" ili 29") ista je kao i kod predhodne kategorije.

E-bike je i dalje bicikl koji zahteva pedaliranje, elektro motor nudi pomoć u toku pedaliranja i tako u mnogome olakšava vožnju.
Asistencija elektro motora se aktivira samo kada se pedalira, sa prestankom pedaliranja asistencija prestaje, prilikom dostizanja brzine od 25 km/h asistencija elektro motora automatski prestaje.Klasičan predstavnik, ženskog urbanog bicikla, srednje klase.E-Totem Corsa je opremljen sa laganim aluminijumskim ramom, Shimano Altus komponentama, 21 brzinom i kompaktnim električnim motorom, koji će vam pomoći u vožnji uzbrdo. Veliki LCD ekran jasno pokazuje sve važne informacije o vožnji, USB konektor na volanu omogućava punjenje mobilnog telefona ili navigacije tokom putovanja.E-Totem Corsa je idealan za svakodnevnu rutinu, bilo da se radi o pukom odlasku do prodavnice ili za vožnju od kuće do posla i nazad, nudi komfor i praktičnost u opuštenoj gradskoj vožnji.

Nakon što ste odredili kategoriju bicikla koji Vam najviše odgovara ostaje još da saznate šta dobijate ulažući više novca u bicikl.

Za početak ram. Danas ćete najčešće nailaziti na aluminijumske ramove. Proizvođač uglavnom navodi od koje legure aluminijuma je ram napravljen, ali to je Vama kao rekreativcu potpuno nebitno. Kada govorimo o nižoj rekreativnoj klasi bicikala, kod manje poznatih proizvođača najčešće možete dobiti znatno kvalitetniju opremu za isti novac u odnosu na bicikle nekih vrhunskih firmi. Ramovi različitih proizvođača se po kvalitetu bitnije razlikuju tek kod bicikala u višem cenovnom rangu (preko 1000€ za nov bicikl). Kada su karbonski ramovi u pitanju, nemojte kupovati bicikl sa nižim nivoom opreme samo da bi ste se uz kupljeni karbonski ram uklopili u budžet. Ovo je opravdano u slučaju da vam je to početna platforma i planirate vremenom da i ostatak opreme uskladite sa ramom. Karbonski ramovi su svakako znatno udobniji za vožnju od aluminijumskih. Ne moraju biti lakši od svakog aluminijumskog rama, ali gotovo sigurno će biti znato izdržljiviji od aluminijumskog rama slične mase, osim u slučaju direktnih udaraca, koji su pogubni za karbon.

Vila. Ovo je detalj oko koga, kada govorimo o rekreativnim biciklima, budžet može najviše varirati. Osnovna podela bila bi na vile sa amortizerom i one bez. Uvek je bolje imati bicikl bez amortizera nego loš amortizer. Glavni uslov da se amortizer može smatrati kvalitetnijim jeste da se unutar njega ne nalaze samo opruge ili elastomeri (gumeni valjci), već da postoji i neka vrsta amortizacije (fluid čiji protok usporava vraćanje amortizera u ravnotežni položaj). Najkvalitetniji amortizeri rade pomoću uljnih i vazdušnih komora kojima se rad amortizera može idealno podesiti prema ukusu i potrebama vozača. Takođe, većina amortizera danas poseduje opciju "zaključavanja", koja omogućuje da se na ravnoj podlozi ne gubi energija zbog ljuljana pri radu amortizera.

Što se kočnica tiče, sama činjenica da bicikl poseduje disk kočnice ne podrazumeva da su te kočnice bolje od "običnih" obruč kočnica (recimo V-kočnica). Drumski bicikli poseduju svoj tip kočnice i tu nema mnogo prostora za modifikaciju (u poslednje vreme pojavljuju se i disk kočnice za drumske bicikle, ali rekreativcima to zaista ne može biti potrebno), takođe, zbog namene ovih bicikala, nema ni potrebe za modifikacijama. Fitnes bicikli često koriste kočnice poput onih na drumskim biciklima, ali nekada poseduju u klasične V-kočnice koje potiču sa planinskih bicikala. Takođe, ne treba previše obraćati pažnju na tip kočnice jer ukoliko su dobro podešene sve će odrađivati posao. Gradski bicikli koriste apsolutno sve tipove kočnica. Od coaster kočnica (u narodu poznatih kao kontra), preko drumskih, mehaničkih i hidrauličnih kočnica sa kočionom površinom na bandašu, pa sve do disk i doboš kočnica koje koriste tehnologiju sa motocikala i automobila. Danas sve popularniji bicikli sa fiksnim prenosom čak ne poseduju kočnice već je za zaustavljanje potrebno ubežbati posebnu tehniku skidding, često previše komplikovanu i za iskusne bicikliste. Trekinzi kao i planinski bicikli koriste mehaničke i hidraulične kočnice sa kočionom površinom na obruču točka kao i mehaničke i hidraulične disk kočnice. Za teren je svakako bolje izabrati, kvalitetne disk kočnice. Jedna od zabluda je da su hidraulične kočnice komplikovanije za održavanje od klasičnih mehaničkih kočnica. Potrebno je više umeća da bi se odradio kompletan servis hidrauličnih kočnica u odnosu na mehaničke. Ipak, kada se jednom dobro uradi servis sa hidrauličnim kočnicam bićete barem nekoliko puta duže mirni u odnosu na mehaničke kočnice. Mehaničke kočnice prenos sile vrše putem sajle. Sajla vremenom menja svoje karakteristike tako da je potrebno povremeno vršiti podešavanja. Takođe, pri dugim spustovima, kada konstantno koristite kočnice dolazi do privremenog istezanja sajle, ali i potrošnje pločica to jest paknova. Kod hidrauličnih kočnica tog istezanja nema, a što se potrošnje pločica kod hidrauličnih disk kočnica tiče, ona se anulira automatskim povlačenjem ulja iz rezervoara u ručici kočnice. Hidraulične kočnice su daleko jednostavnije za održavanje jer se ne može desiti da sajla oksidira, u bužir uđe nečistoća, ne zahtevaju redovnu zamenu sajli, a pločice na diskovima u istim uslovima korišćenja traju višestruko duže od paknova kočnica približno iste cene. Takođe, kočiona površina obruča točka se daleko brže troši a znatno je i skuplja i komplikovanja za zamenu od rotora disk kočnice. Savet je da u slučaju da Vam budžet to dozvoljava nikako ne treba bežati niti od jednog og hidrauličnih tipova kočnica,

Dolazimo do prenosnog mehanizma bicikla koji se sastoji od srednjeg pogona, lanca, zadnjih lančanika, prednjeg i zadnjeg menjača i ručica menjača (šiftera). Veliki broj brzina često zvuči kao preterivanje, te 30 brzina zvuči kao apsolutno nepotrebno. Ako izuzmemo preciznost menjača sa velikim brojem brzina i gotovo neosetan prelaz iz jedne u drugu brzinu, potrebe za ovim brojem zaista nema, naročito kada izračunamo da je veliki broj brzina dupliran. Ipak, broj brzina (tačnije broj lančanika na zadnjem točku bicikla) nam govori o kom nivou opreme se radi. Naravno, ovo se odnosi samo za aktuelne modele jer bicikl koji je 2009. imao 27 brzina može imati za 4 klase kvalitetniju opremu od bicikla koji 2013. godine ima 30 brzina (10 lančanika nazad). Kvalitetnija oprema nudi mogućnost da brzine menjate u mnogo težim uslovima od opreme srednje i niže klase. Recimo, Shimano u klasi za planinske bicikle ima više od 10 različitih klasa opreme. Po serijama tu su od vrha počevši XTR, Deore XT, SLX, Deore, Alivio, Acera, Altus,... između ovih kategorija postoji nešto što Shimano naziva Non-Series Shimano Components, kategorije kod kojih se ne pravi kompletna oprema već samo neki delovi poput srednjih pogona recimo. XTR je takmičarska oprema, maksimalno olakšana
sa ojačanim oprugama u svim komponentama, sa jednom jedinom namenom, da takmičar nikada ne može reći kako nije kriv on već loša oprema. Sa druge strane Deore XT je vrhunski nivo Shimano opreme namenjen amaterskoj upotrebi. Dok ćete u slučaju da posedujete recimo Alivio zadnji menjač, promenu brzina morati da obavite pre teške uzbrdice, sa XT menjačem o tome nećete morati da brinete. Bez obzira na opterećenje ovaj menjač će odraditi svoj posao. Tu je u šimanov najveći i jedini pravi rival SRAM. Njihova oprema je poređana na sledeći način XX1, XX, X0, X9, X7, X5, X4.... Ovde prve 3 kategorije opreme konkurišu Shimano XTR-u (konstrukcijska rešenja poput prenosa 2x10 ili 1x11 ih međusobno razlikuju), zatim je X9 ekvivalent Shimano XT opremi i tako redom. Ako kupujete bicikl za rekreaciju ispod poslednjih navedenih kategorija (Shimano Altus ili SRAM X4) nema smisla ići. Niže kategorije nisu namenjene rekreativnoj upotrebi već su tu kako bi vaš serviser imao od čega da živi. Takođe, nema potrebe ići iznad Shimano Deore XT t.j. Sram X9 klase opreme. U zavisnosti od toga šta od preostalih kategorija izaberete zavisi masa vašeg bicikla kao i njegove tehničke mogućnosti. Sa svim ovim kategorijama opreme moći ćete da vozite svaki teren kome je jedan rekreativac dorastao, ali će to koliko će vam teren stvarati tehničkih problema u mnogome zavisiti od opreme.

Točkovi. Oni su najinertniji deo bicikla. Samim tim ubrzanju vašeg bicikla više može doprineti ušteda nekoliko stotina grama po obimu točkova (obruči, gume,...) nego nekoliko kilograma u centralnom delu bicikla. Takođe, nemojte se zanositi da se sve gume bez krampona kreću brže od guma sa većim kramponima. Često su "ćelave" gume drastično teže od kvalitetnih "kramponki" te jedino šta ostaje hendikep guma sa kramponima jeste zvuk brujanja po asfaltu
koji vas podesća da vozite "traktor" a ne "sportski auto". Imajte u vidu da često možete biti daleko brži ako na bicikl stavite široke ali lake gume nego uske gume. Uske gume, da bi dodirna površina ostala mala i kada je vozač na biciklu, često moraju biti napumpane daleko više nego što i guma i obruč to dozvoljavaju. Sa druge strane široke balonke na malom pritisku mogu odlično držati oblik čak i uz vrlo teškog vozača. Zato nije retka pojava da teži ljudi brže
mogu voziti sa širokim gumama nego sa uskim.

Česta greška kupaca je što im je prioritet kataloško pakovanje određenog bicikla pa i nakon kupovine polovnog bicikla pokušavaju da ga vremenom "spakuju" onako kako je to proizvođač fabrički uradio. Uvek na najbolje, ali naravno i najskuplje bicikl sklapati prema ličnim afinitetima. Takvi "custom" bicikli su prilagođeni vlasniku, a ne ciljnoj grupi. Pri sklapanju je potrebno voditi računa o osobinama vozača kao i o kompatibilnosti delova. Razlika je ista kao između konfekcijskih odela i onih krojenih po meri. Dakle ako ste u mogućnosti, bicikl sklapan deo po deo, za Vas lično je najbolja opcija.

Gledajte na kupovinu bicikla kao ulaganje u sopstveno zadovoljstvo, a ne kao na još jednu obavezu koju treba otaljati.

Nadam se da sam Vam malo pomogao pri izboru Vaseg novog "ljubimca" i saputnika

Fotografije na ovom postu su informativnog karaktera, a ne reklama za navedene marke.