Podešavanje MTB (ravnog) kormana

Pravilno podešen korman i ručice na njemu omogućava bolje i udobnije upravljanje biciklom, kao i bezbednije kočenje. Česta “greška” je postavljanje ručica kočnica da budu skroz vodoravne.

Ovaj članak ne obrađuje samu mehaniku podešavanja. Tehnika i potreban alat za promenu visine i ugla kormana, obrađeni su u ovom članku:

Kako podesiti ugao i visinu kormana bicikla

1. Širina kormana

Moderan trend je pojava sve širih i širih kormana. Prednost šireg kormana nad užim je bolja kontrola i jača poluga za upravljanje na neravnom terenu. Mana je teže provlačenje između uskog drveća   i, ako se baš pretera, veće opterećenje grudnih i leđnih mišića, kao i nešto teže kontrolisanje bicikla (ako su ruke previše raširene).

Neka zlatna sredina i dobra početna tačka je širina koja omogućava da se ruke izbace ka spolja pod nekih 45 stepeni, a zatim podlaktice saviju direktno ka napred – u osi bicikla. Kao na slici ispod:

Ručke malo šire od širine ramena. Položaj kao da se radi sklek sa malo raširenim rukama.

Pruža dobru snagu, kao i stabilnost.

Novi kormani se obično prave tako da se mogu skratiti po meri. Naravno, pre sečenja je bolje dosta vožnje da se ne bi korman previše skratio.

2. Visina kormana

Korman niži u odnosu na sedlo omogućava više opterećenja na prednjem točku, što poboljšava prijanjanje i kontrolu bicikla. Za opušteniju, rekreativnu vožnju, zgodnije je kad je korman malo iznad nivoa sedla. Dobra početna tačka je korman u visini sedla.

Kasnija podešavanja se mogu raditi po subjektivnom osećaju. Ako se postavi niže i bude bolje, probati još niže. Ako bude gore, podići. Tako do optimalne visine spram ličnih afiniteta.

 

3. Ugao kormana

Moderni kormani za MTB su obično malo zakrivljeni i u visinu i po horizontali. Podešavanje ugla je slično kao i podešavanje visine: krenuti od neke zlatne sredine, pa videti da li skretanje u neku stranu daje bolji osećaj. 

Ugao kormana gledano sa strane i od gore (sa mesta vozača).

Slika kako “uživo” izgleda “zlatna sredina”.

4. Ručice kočnica

Ručice imaju tri podešavanja: udaljenost od ručki, ugao i dohvat.

Kada bicikl stigne iz radnje, ručice kočnica najčešće budu postavljene gotovo paralelno sa zemljom i skroz primaknute ručkama kormana.

Pošto se moderne kočnice mogu povlačiti jednim, eventualno sa dva prsta, ručice treba postaviti više ka unutra, kako bi poluga bila bolja kada se vuku jednim prstom. Takođe, ugao kočnice treba da bude takav da je u prirodnom položaju u produžetku ruke kako ruka leži na kormanu.

Udaljenost od ručki:

Ručica je preblizu hvatu. Slaba poluga 

kada se povlači samo kažiprstom.

Ručica je predaleko. Potrebno je
istegnuti i iskriviti šaku da se dohvati
ručica. Prst će lako skliznuti sa nje.

Ručica je taman kako treba. Najbolja
 moguća poluga kada se povlači samo
kažiprstom.

Ugao:

Dobar ugao Otrpilike 45 stepeni. Ručica se nalazi u produžetku ruke, prsti prirodno leže preko nje.

Previše visoko Zglob se mora bolno iskriviti u nazad kako bi se dohvatile ručice.

Previše nisko Ruka se mora izdužiti i zarotirati kako bi se ručice dohvatile.

Tačan ugao zavisi od položaja sedenja. Ruke bi trebalo da su blago povijene u laktovima, u položaju u kojem se obično vozi. Neka početna vrednost sa kojom se ne može puno pogrešiti je ugao od 45 stepeni.

                                   

Tačan ugao zavisi od položaja sedenja. Ruke bi trebalo da su blago povijene u laktovima, u položaju u kojem se obično vozi. Neka početna vrednost sa kojom se ne može puno pogrešiti je ugao od 45 stepeni.

 

                  

Kako biciklom do zdravlja?

 

Kako biciklizam utiče na naše zdravlje? Kako vožnja biciklom može značajno da utiče na rad srca, metabolizam pa čak i da pomogne kod trudnoće?

Za većinu ljudi biciklizam osigurava zabavan, dosledan, racionalan način vežbanja, poboljšanja srčanih funkcija i gubitka kilograma. Dodatna prednost biciklizma je da se njime mogu baviti ljudi svih starosnih dobi  bez obzira na formu. Svakodnevna vožnja biciklom je izuzetno efikasna i ugodna vežba. To je bez sumnje, najenergičnija aktivnost koja zahteva rad celog tela. Bili to vaši zglobovi, ruke ili ramena, svaki dio tela mora biti u pokretu i pratiti tempo.

Dobra strana biciklizma je da sami odabirate brzinu kojom se želite voziti. Biciklizam vas tera da koristite svoje bokove, noge, trbušne mišiće i na taj način pomaže u topljenju nakupljenih masnoća te konačno dovodi do lepo oblikovanog tela i željene težine.

Uticaj  biciklizma na zdravlje:

1. Vožnja bicikla je dobra za srce: Istraživanja sa Purdue Univerziteta u SAD pokazuju da redovno motanje pedala smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 50%. Kada bi ljudi bili dovoljno fizički aktivni, svake godine bi se izbeglo oko 10.000 fatalnih srčanih udara.

Vožnja bajsa od samo 20 milja nedeljno upola smanjuje rizik od ozbiljnih bolesti kao što su bolesti srca, visoki krvni pritisak i najčešći oblik dijabetesa.

2. Podstiče rad pluća

Aktivni biciklisti koriste 10 puta više kiseonika od onih koji sede ispred televizora. Redovno pedalanje će vam pomoći da ojačate kardiovaskularni sistem, omogućavajući na taj način srcu i plućima da rade efikasnije.

3. Biciklizam pomaže u kontroli telesne težine: Biciklizam ubrzava gubitak suvišnih kilograma i doprinosi postizanju zdrave telesne težine. Može se potrošiti gotovo jednak broj kalorija kao i trčanjem, a manje opterećuje zglobove od trčanja ili aerobika.

Takođe se u velikoj meri preporučuje svakom iznad četrdeset godina. Aktivira i ubrzava metabolizam te na taj način ubrzava proces gubitka kilograma. Sagoreva više masti. Sportski psiholozi su otkrili da je efikasnost organizma da sagoreva kalorije i masti ne samo ubrzan tokom vožnje nego i nekoliko sati nakon nje.

Jedna nedavna studija je pokazala da biciklisti koji preferiraju bržu vožnju sagorevaju tri ipo puta više masti od onih koji voze konstantnim ali sporim tempom.

4. Biciklizam i raspoloženje: Biciklizam može imati pozitivno dejstvo na vaše raspoloženje. Za umerenu vožnju biciklom dokazano je da ublažava depresiju, smanjuje nivo stresa, poboljšava raspoloženje i podiže samopouzdanje. Kada ste pod nekim pritiskom, nakon nekoliko kilometara vožnje raspoloženje će vam se promeniti.

“Bilo koji blagi i umereni vid vežbanja oslobađa endofin koji pomaže u borbi protiv stresa i čini vas srećnim”, objašnjava izvršni direktor Fondacije za mentalno zdravlje.

5. Snaga i kondicija: Biciklizam takođe može imati indirektan pozitivan uticaj kroz smanjenje povreda prilikom pada koje vas mogu ozbiljno onesposobiti, pogotovo starije ljude. Takođe pomaže u povećanju izdržljivosti i snage tokom dana.

U početku vozite bicikl tridesetak minuta dnevno, tri do pet puta nedeljno. Nemojte se zaboraviti zagrejati pre toga. Vaš tempo ne bi smeo biti prevelik, trebali bi osećati toplinu i samo mali nedostatak vazduha.

6. Dublji san

Rana jutarnja vožnja može da umori ali će vam ujedno pomoći da kvalitetno spavate. Stanford Univerzitet je sproveo istraživanje u kojem su ljudi koji pate od nesanice vozili bicikl 20-30 minuta svaki drugi dan. Vreme potrebno insomničaru da zaspi smanjeno je za pola a vreme spavanja produženo za skoro sat vremena. „Biciklizam vas izlaže dnevnom svetlu i pomaže vašem srčanom ritmu da se ponovo sinhronizuje, a takođe i osolobađa telo kortizola, hormona stresa koji može da spreči dubok, regenerativni, san.“

7. Mlađi izgled

Redovna vožnja bicikla može da zaštiti kožu od štetnog dejstva UV zračenja i da umanji znake starenja. „Vežbe ubrzavaju cirkulaciju što uzrokuje efikasnije dopremanje kiseonika i hranljivih materija do ćelija kože, kao i izbacivanje štetnih toksina. Vežbanje takođe pomaže telu u proizvodnji kalogena, smanjuje pojavu bora i ubrzava isceljenje“. Ipak, ne zaboravite da upotrebite faktor 30 pre no što krenete na put.

8. Podstiče rad creva

Stručnjaci sa Bristol Univerziteta ističu prednosti biciklizma da utiče duboko na samu unutrašnjost. On smanjuje vreme potrebno za varenje hrane, ograničava količinu vode koja se apsorbuje nazad u vaše telo, što utiče na mekšu stolicu. Pored toga ubrzava disanje i rad srca, što stimuliše kontrakciju crevnih mišića, sprečava i nadutost te tako prevenira rak creva.

9. Podstiče rad mozga

Istraživanja sa Ilinois Univerziteta otkrivaju da postoji bliska veza između kardio-respiratornih vežbi i boljih rezultata na mentalnim testovima. Zato biciklizam pomaže stvaranje novih moždanih ćelija u hipotalamusu- regionu koji je odgovoran za memoriju, koji propada nakon tridesete godine. Vožnja povećava protok krvi i kiseonika do mozga što pokreće i regeneriše receptore, čime se objašnjava to kako biciklizam pomaže u odbrani od Alchajmerove bolesti.

10. Pobeđuje bolest

Umerena vožnja čini imune ćelije još aktivnijim pa su one spremne da se bore protiv infekcije. Zapravo, prema istraživanjima sa Univerziteta u severnoj Karolini, ljudi koji voze bicikl oko 30 minuta, pet dana u nedelji, uzimaju duplo manje slobodnih dana na poslu nego osobe koje se izležavaju po ceo dan.

11. Produžava životni vek

Kraljevski univerzitet u Londonu je poredio preko 2.400 identičnih blizanaca i pronašao da su oni koji voze bicikl 45 minuta nedeljno devet godina biološki mlađi, bez obzira na druge uticaje kao što su indeks telesne mase i pušenje. Telo biciklista postaje mnogo efikasnije u samoodbrani i regenerisanju novih ćelija.

12. Poboljšava seksualni život

Sudeći po stručnjacima iz SAD-a veća fizička aktivnost poboljšava stanje krvnih sudova, što ima domino efekat na povećanje seksualnog nagona. Istraživanje sprovedeno na Harvardu otkriva da se kod muškaraca starijih od 50 godina, koji voze bicikl najmanje tri sata nedeljno, smanjuje rizik od impotencije za čak 30 % nego kod onih koji malo vežbaju. Takođe studija sa Kornel Univerziteta otkriva da žene sportisti odlažu menopauzu.

13. Pozitivni efekti u trudnoći

Umereno vežbanje tokom trudnoće, kao što je vožnja bicikle, pomaže majci i štiti fetus.Prema istraživanju sa Mičigen Univerziteta u SAD, buduće mame koje redovno vežbaju tokom trudnoće imaju lakši, manje komplikovan porođaj, brže se oporavljaju i boljeg su raspoloženja tokom trudnoće. Vaša beba ima 50 posto manju šansu da postane gojazna i više uživa u materici.

14. Biciklizmom protiv raka

Postoji mnogo dokaza koji svedoče o tome da je svaka vežba korisna u suzbijanju kancera, ali su neke studije pokazale da je biciklizam posebno dobar za održavanje ćelija u dobrom stanju. Jedna dugoročna studija, koja je sprovedena u Finskoj, svedoči o tome da muškarci koji su umereno vežbali, najmanje 30 minuta dnevno, imaju upola manje šanse da obole od raka od onih koji nisu fizički aktivni. A koji vid aktivnosti su naveli? Okretanje pedala do posla. Druge studije su pokazale da žene koje često voze bicikl smanjuju rizik od kancera dojke za 34%.

15. Uživajte u vremenu posvećenom porodici

Biciklzam je aktivnost koju mogu svi članovi porodice da rade zajedno pa predstavlja vid njihovog zbližavanja.

16. Osećate se umorno? Vozite bicikl

Zvuči kontradiktorno ali ako se osećate previše umorno da biste vozili, najbolje što možete da uradite je upravo da krenete na vožnju. Fizička aktivnost, čak i od samo nekoliko minuta, je iznenađujuće efikasna. Studije o povezanosti vežbanja i umora pokazuju da vežba direktno utiče na smanjenje umora.

Dobrobiti biciklizma za zdravlje su očigledni

Biciklizam beleži ubrzan razvitak u zapadnom svetu. Ako se posmatra samo Evropska unija, razlike su velike u intenzitetu, ali i načinu korišćenja bicikla. Tradicionalno biciklističke zemlje severa mnogo više koriste bicikl kao prevozno sredstvo – U Holandiji se 26% svih putovanja obavi biciklom, dok je u Britaniji taj procenat samo 2%.

Isto tako, prosečan Holanđanin bicikl vozi 2,3 km dnevno, a Španac samo 0,1 km. Sa druge strane, dok je na severu Evrope bicikl pre svega prevozno sredstvo, u mnogim zemljama zapadne Evrope, kao što su Francuska i Italija, sve više se razvija i čitava biciklistička kultura.

Biciklisti u ovim zemljama često sebe doživljavaju kao posebnu grupu jer imaju određene specifične navike i stavove, npr. zdrava hrana, život okrenut prirodi i sl.

Bez obzira na ove razlike i na izvesni kratki prekid razvitka biciklističke kulture, dobrobiti biciklizma za zdravlje su nepobitne  Srbija bi mogla da iskoristi, sa malo ulaganja, potencijal koji ima biciklistički turizam.

Tekst preuzet sa sajta: Priroda na dar

Štelovanja prednjeg i zadnjeg menjača

Sigurni smo da je većini vas štelovanje menjača zadalo glavobolju, a pogotovo kada je reč o prednjem menjaču. Pokušaćemo da vam objasnimo kako da naštelujete menjač (prednji, zadnji), sa manje glavobolje.

Preduslov svega je da ste bar malo upoznati kako oba menjač-a funkcionišu, i koji su njihovi delovi.

Počnimo prvo od prednjeg menjač-a

– Sajlu u koliko je zategnuta otegnite, tako što će te odviti šraf koji je drži napetom.
– Menjač zašrafiti na ram(u koliko nije već na ramu), po pravilu bi trebalo da od najveće šajbne do korpe menjača bude oko 3mm u visinu, naravno odstupanja su dozvoljena ali ne prevelika.
– Odpustite skroz sajlu na šifteru, tako što ćete isklikćati u najniži stepen, okrećite plastični šraf u pravcu kazaljke na satu dokle god može da se okreće. Time ste sajlu skroz olabavili.
– Uzmite krstasti šrafciger, sada ćemo se igrati sa onim šrafićima koji ograničavaju rad menjača. Prvo ćemo odrediti najniži stepen, tako što ćete lanac prebaciti u najmanju brzinu nazad, tj najveći lančanik, a napred u najmanju šajbnu kao i što stoji. Zatim okrećite šraf koji je obeležen sa L(low) suprotno od kazaljke na satu, tako da kada okrećete pedale lanac ne zakačinje o korpu menjača, i to onu koja je bliža ramu.
– Kada ste postigli da lanac tokom okretanja nigde ne kači zategnite sajlu zavrtanjem šrafa koji je drži namenjač-u.
– Prebacite pozadi u najveću brzinu(najmanji lančanik) a napred u najveću šajbnu. Nebi trebalo da lanac zakačinje stranu korpe menjača koja je bliža vama. U koliko lanac zapinje, okretanjem šrafa H(high) suprotno od kazaljke na satu, odvajate korpu menjač-a od lanca ka vama.
– Kada ste završili sa štelovanjem high šrafa, prebacite sada brzinu tako da vam je lanac u srednjem lančaniku napred.
– Pozadi menjajte brzine od najveće ka najmanjoj i obrnuto, u koliko lanac u nekoj od brzina tare o korpu menjača, okretanjem plastičnog šrafa na šifteru u jednom ili drugom pravcu, regulišete sitna odstupanja u radu menjača.

Štelovanje zadnjeg menjača:

– U koliko je sajla zategnuta otegnite je, odvijanjem šrafa koji je drži zategnutom.
– Isklikćite šifter u najvišu brzinu.
– Prvo određujemo najvišu brzinu, okretanjem šrafa H(high) suprotno od kazaljke na satu, treba da dovedom u ravnu točkiće menjača, sa najmanjim lančanikom.
– Sledeće je da odredimo najmanju brzinu, rukom gurajte menjač(pošto sajlu još niste zategli) tako da lanac dovedete do najvećeg lančanika, zavrnite šraf L(low) u pravcu kazaljke na satu, tako da kao i u predhodnom slučaju, točkići menjača budu u ravni sa najvećim lančanikom.
– Par puta rukom isprebacujte brzine od najveće ka najmanjoj i obrnuta, da se uverite da lanac ne spada ni u jednom trenutku preko granice koje ste zadali štelovanjem šrafova od malopre.
– Ako je sve kako treba zategnite sajlu za menjač.
– Okretanjem pedale i prebacivanjem brzina(šifterom) treba da lanac lepo klizi sa brzine na brzinu, u koliko ne prebacuje glatko, okretanjem šrafa na šifteru (kod nekih modela i na samom menjaču postoji plastični šraf kao na šifteru) okrećete u pravcu u kome menjač ne prebacuje kako treba. Od niže ka višoj šraf okrećite u levu stranu, od niže ka višoj u desnu stranu.

Izvor: ebajks

Karcinom prostate i uticaj vožnje bicikla na njegovu pojavu

Ovih dana se na nekoliko domaćih i stranih portala mogla naći vijest da muškarci koji voze bicikl više od 9 sati nedjeljno imaju povećan rizik od karcinoma prostate. S tim u vezi, odlučio sam da malo „kopam“ po internetu i vidim o čemu se stvarno radi. Naučni rad na ovu temu su objavili istraživači sa „University College London“, a objavljen je u „Journal of Men’s Health”. Naučnici sa ovog univerziteta su istraživali da li učestala vožnja bicikla ima uticaja na infertilitet, erektilnu disfunkciju (impotenciju) i na karcinom prostate. Ovdje ću se u jednom dijelu osvrnuti na ovo istraživanje, a u drugom dijelu ovog blog članka ću napisati neke važne informacije o karcinomu prostate koje bi svaki muškarac trebalo da zna.

O kakvom se istraživanju radi?

Istraživači su se odlučili za studiju presjeka. Ovakve studije karakteriše kratko vrijeme izvođenja, jeftine su i može se raditi uzorak opšte populacije, ali, sa druge strane, teško je odrediti smjer uzročno-posledične veze, a i dobijena veza ne mora da bude tačna. Ovakve studije se npr. koriste za utvrđivanje veze između aerozagađenja i hroničnih respiratornih oboljenja, konzumiranja soli i hipertenzije, i sl. Ukratko, ovakve studije su korisne da se utvrdi, koliko učestalo je određeno stanje/bolest u opštoj populaciji, pa se još nazivaju i studije prevalnce.

            U ovom istraživanju je učestvovalo 5282 biciklista, od onih koji bicikl koriste za neke kraće distance (do posla, škole i sl.) do amaterskih trkača,i trajalo je od oktobra 2012. do jula 2013.

            Učesnici u ovom istraživanju su odgovorili na nekoliko pitanja:

• Demografska: godine, pol, obrazovanje;
• Podaci o korišćenju bicikla: koliko godina koriste bicikl, koliko prosječno voze nedjeljno, vrijeme, brzina i najbolje vrijeme za određene distance;

o   < 3,75 sati nedjeljno,

o   3,76- 5,75 sati nedjeljno,

o   5,76- 8,5 sati nedjeljno,

o   > 8,5 sati nedjeljno,

• Tjelesne mjere: težina, visina, puls u stanju mirovanja;
• Podaci  o uzimanju alkohola i cigareta;
• Podaci o bolestima: kardiovaskularnim (infarkt miokarda, moždani udar), o malignim tumorima, visokom pritisku, holesterolu ili dijabetesu;
• Druge fizičke aktivnosti, pored biciklizma;
• Podaci o eventualnoj erektilnoj disfunkciji u poslednjih 5 godina, infertilitetu ili karcinomu prostate.

Istraživači su posebno analizirali one starije od 50 godina, s obirom da mali procenat dijagnostikovanih karcinoma prostate spada na mlađe od 50 godina.

Rezultati istraživanja

1. Nije dokazana veza između vožnje bicikla i erektilne disfunkcije.
2. Takođe, nema linearne veze između vožnje bicikla i infertiliteta, štaviše- vožnja bicikla između 3,76 i 5,75 sati nedjeljno smanjuje rizik od infertiliteta
3. Postoji određena povezanost između vožnje bicikla i karcinoma prostate, i taj odnos u zavisnosti od vremena koje se provodi u vožnji izgleda ovako:
1. Od 3,76- 5,75 sati nedjeljno- unakrsni odnos je 2.94
2. Od 5,76- 8,5  sati nedjeljno-  unakrsni odnos je 2.89
3. Preko 8,5 sati nedjeljno- unakrsni odnos je 6.14.

* Unakrsni odnos definiše se kao odnos između verovatnoće uspjeha prema vjerovatnoći neuspjeha. Unakrsni odnos uzima vrijednosti između 0 i beskonačnosti. Što je veća vrijednost unakrsnog odnosa jača je povezanost između bolesti koja se ispituje i ekpozicije faktoru rizika.

Međutim, kako navodi jedan od istraživača, Dr Mark Hamer sa University College London, ovi podaci ne moraju biti u potpunosti vjerodostojni. Ovakav rezultat može biti usled toga što su ovi ljudi savjesniji po pitanju svog zdravlja, te s toga imaju i veću vjerovatnoću da im se na vrijeme otkrije bolest. Dr Hamer takođe skreće pažnju na to da se značajno povećan rizik od karcinoma vezuje za one muškarce koji voze preko 9 sati nedjeljno, a kojih je bilo malo u ovom istraživanju, tako da su potrebna dalja i veća istraživanja.

Nedostaci istraživanja

Ovakva vrsta studije ne pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između vožnje bicikla i karcinoma prostate. Za takve zaključke potrebno je da se uradi nasumična kontrolisana studija. Postoje i drugi nedostaci ovog istraživanja, koje bi trebalo pomenuti:Nije postojala kontrolna grupa – osobe  koje imaju slične karateristike, a koje nijesu biciklisti;

• Nije postojala kontrolna grupa – osobe  koje imaju slične karateristike, a koje nijesu biciklisti;
• Studija je trajala kratko, tako da se mogu kod istih ljudi očekivati različiti rezultati, u zavisnosti od perioda godine;
• Podatke o vremenu provedenom u vožnji bicikla su dali sami učesnici, tako da i ti podaci ne moraju biti egzaktni;
• Podaci su prikupljeni putem interneta, tako da nije postojala mogućnost uzimanja detaljne anamneze od strane ljekara, niti kliničkog pregleda;
• Nedovoljan uzorak: od 5282 ispitivanih, 42 ispitanika je imalo karcinom prostate, i manje od 42 je bilo starosti preko 50 godina.

Kad se sve uzme u obzir, mjesta panici nema. Kao što sam ranije naveo, direktna uzročno-posljedična veza nije dokazana (sa čime su saglasni i sami istraživači). Osim toga, vožnja bicikla ima povoljan uticaj na neka druga oboljenja: smanjen rizik od dijabetesa tip 2, bolesti srca i moždanog udara (o tome detaljnije možda nekom drugom prilikom).

Ukratko o kracinomu prostate, ranom otkrivanju i prevenciji

Polazeći od one maksime „bolje spriječiti, nego liječiti“, navešću ovdje neke osnovne informacije o karcinomu prostate.

Pojava karcinoma prostate prije 45. godine je rijetkost, ali nakon 50. godine učestalost značajno raste. U ranom stadijumu bolesti muškarac ne osjeća nikakve simptome. Simptomi se javljaju tek kada se tumor toliko uveća da počne da vrši pritisak na mokraćni kanal koji prolazi kroz prostatu. I kod dobroćudnog uvećanja prostate (hiperplazije), i kod karcinoma, simptomi su slični. 

Obratite pažnju na:

• Otežano mokrenje i bolove pri mokrenju;
• Poremećaj učestalosti mokrenja (češće mokrenje, naročito noću);
• Krv u mokraći;
• Impotencija i bolna ejakulacija;
• Bolovi po tijelu (posebno u kostima);
• Bolovi u donjem djelu leđa ili u predjelu polnih organa;

Skrining

Skrining predstavlja otkrivanje neprepoznatljivih oblika poremećaja zdravlja, uz pomoć lako i brzo primjenjivih postupaka. Njime se obuhvataju zdrave osobe, sa ciljem što ranijeg otkrivanja bolesti na čiji se tok može uticati. Otkrivanje malignih tumora u početnom stadijumu, prije nego što se jave prvi simptomi, ima višestruki značaj: terapija je po pravilu uspješnija, mogućnost liječenja je veća, a rizik od umiranja manji.

Skrining karcinoma prostate obuhvata:

• digitorektalni pregled – pregled prostate prstom kroz debelo crijevo;
• mjerenje PSA (prostatični specifični antigen) i slobodne frakcije PSA- mjeri se iz krvi;
• transrektalni ultrazvuk (TRUS)- sprovodi se ako se sumnja na postojanje bolesti, nakon digitorektalnog pregleda. Pregled nije bolan i kratko traje;
• Biopsija prostate
  

plava vrpca je simbol borbe protiv karcinoma prostate

Svi muškarci stariji od 50 godina, jednom godišnje bi trebalo da urade digitorektalni pregled i odrede nivo PSA u krvi. Muškarcima sa pozitivnom porodičnom anamnezom (otac, stric ili brat su imali karcinom prostate, ili se u porodici javljao karcinom dojke po majčinoj liniji), preporučuje se raniji urološki pregled- od 45. godine života.

Što se tiče liječenja, na raspolaganju nam stoji:

• Operativno liječenje (radikalna prostatektomija);
• Liječenje zračenjem (radioterapija);
• Hormonalna terapija.

Prevencija

 U prevenciji karcinoma prostate jedini bitan faktor na koji se može zaista uticati jeste pravilna ishrana. Potrebno je smanjiti unos crvenog mesa, koji sadrži zasićene masnoće, masnih mliječnih proizvoda i žumanca. Dokazano je da redovno konzumiranje jagoda ili pak paradajza (u bilo kom obliku: svježe, sok, sos, kečap itd.) smanjuju rizik od nastanka karcinoma prostate. Poslije 25. godine života treba uzimati preparate sa selenom (najmanje 200 mcg/dan) i vitaminom E (oko 270 mg), i to zajedno, jer oni u takvoj kombinaciji smanjuju rizik od nastanka karcinoma prostate (preporuke Ministarstva zdravlja Crne Gore).

Preuzeto sa sajta: 

zdravstvenaedukacija

Kako odrzavati svoj bicikl

Uskoro...

Biciklizam

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija:

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeći bicikl
Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli. Vise o ovim kategorijama nacicete na ovom postu .

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Sadržaj
1 Istorija biciklizma u Srbiji
2 Rekreativni i sportski biciklizam
3 Literatura
4 Spoljašnje veze
Istorija biciklizma u Srbiji
Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Rekreativni i sportski biciklizam
Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo viskoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Literatura
Deo „Istorija biciklizma u Srbiji“, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Nesto oko popravke bicikla, istrosenosti delova i odrzavanja iste

Posto sam video da puno ljudi trazi savete oko nekih delova, oko istrosenosti, dotrajalosti, promeni nekih delova i tome slicno, resio sam da napravim ovaj post. Da malo koliko toliko olaksam taj problem.

Pa da pocnem. Prvo sto cu reci ovde je to kako se skidaju pedale posto puno ljudi, a i ja zaborave na koju se stranu koja pedala odsrafuje, zbog kontra navoja, ili "loze" kako se u narodu popularnije kaze.


Ako neko ne vidi lepo, pise "Prema guvernalu se srafi" , a kontra odsrafljuje, to vazi sa bilo koje strane da gledate biciklu.
Ovo su neki po meni od osnovnih delova kod bicikle:


Ili mozda ova slika vise govori:

Uskoro dopuna teksta...